Лидер трансформације у мјесто пожељно за инвестиције, град који предњачи у дигитализацији, примјени паметних рјешења… Све су то епитети за Градишку. Успјешне приче личе једна на другу и заједничко им је да је рецепт толико прост да се не може преписати. Много стратешких докумената који су донесени су примјењени и резултати се виде, те се о Градишци говори као о граду пожељном за инвестиције и управи која је сервис грађанима и привреди.
Глосе
Направили смо око 200 километара некатегорисаних путева. Желимо да наши пољопривредници остану на својим газдинствима, да су на 15 минута од центра Градишке, 45 до Бањалуке. Започели смо пројекат од 10 милиона марака за водоснабдијевање Лијевча поља, чиме подстичемо пољопривреду Направљен је огроман искорак у нашим изворним приходима, а увели смо систем обједињене наплате, који је имао сјајан ефекат и смањио нам трошкове издавања и доставе рачуна Сврставање на листу Финанциал Тимеса 10 микроградова пожељних за реализацију инвестиција значи признање претходног рада, али значи и промоцију Градишке Градишка је с краја 19. вијека због људи који су студирали у Београду, због трговаца, бројних просвјетних и културних друштва, носила назив Мали Београд и Српска варош. Желимо да обновимо сјећање на тај период Наше опредјељење је да Градишка постане мали средњеевропски град са свим обрисима који припадају таквом граду Градишка тренутно има спремне инфраструктурне пројекте у вриједности 160 милиона еура са грађевинском дозволом и ријешеним имовинскоправним односима
У пословној зони у Новој Тополи реализовано је 12 инвестиција и отворено 1.500 радних мјеста. Градишка је први пут након 1990. премашила 12.000 запослених, што је велика ствар за једну локалну самоуправу
Градишка је у протеклих седам и по година 150 милиона уложила у инвестиционе пројекте, од чега је 40 одсто наших средстава, док је остатак стигао из спољних извора Највећим успјехом сматрам подјелу пољопривредног земљишта у закуп пољопривредним произвођачима, које ће користити за производњу хране за даљу пољопривредну производњу, чиме се заокружује производни процес Највећа инвестиција је била спортска дворана. То је данас потпуно енергетски одржив објекат сразмјерно јефтин за одржавање, а напредак резултата наших спортиста је свима видљив
THT
Док не почне причати о послу, Зоран Аџић дјелује као шаљивџија. Омиљена за људе које тек упознаје:
Ја сам Антонио Бандераш. Потом открива да игра ријечи указује на то да је инжињер електротехнике, енергетски смјер. Како то бива код људи техничких занимања, слиједи прецизност у послу, која је на радном мјесту првог човјека Градишке, на коме је од 2016., довела до тога да се у контексту тог града говори у контексту развојних пројеката, инфраструктуре, раста броја запослених, индустријске зоне, дигитализације… Градишка је повукла око 70 милиона марака из ЕУ фондова, а то се одразило и на пројекте и на начин функционисања локалне администрације.
– Учешће у МЕГ пројекту УНДП у који смо ушли након што сам постао начелник 2016. је утицало да се Градишка почне мијењати тако да постаје сервис у функцији грађана и привредника нашег града. На почетку смо схватили да без стратегије развоја, плана капиталних инвестиција, студија оправданости и пројектне документације не би имали шансу да било шта урадимо. У том тренутку Градишка је била презадужена, извршење буџета је било 20 милиона КМ, док су преузете обавезе биле 42 милиона. Били смо свјесни да се морамо окренути према међународним пројектима, Европској комисији, УНДП, развојним агенцијама земаља чланица ЕУ. Да би приступили њима, морали смо да се административно мијењамо, усвојили смо канцеларијско пословање по моделу Оне-стоп shop, гдје се све рјешава на једном мјесту. Грађани или привредници у року од седам дана добија локацијске услове, у року од пет дана грађевинску, а у року од 15 употребну дозволу. Град Градишка је прошао и усвојио БФЦ стандард као локална управа са повољним пословним окружењем за инвестирање. Тај стандард се имплементира и функционише, те кад смо радили ресертификацију имали смо 97,6, што је највећи проценат ресертификације тог стандарда на простору Западног Балкана. Свега тог не би било да нису укључени млади људи. Било је неопходно створити један тим од младих људи, јер млади људи немају страх од промјена, имају енергију, жељу и вољу да мијењању амбијент и да стварају услове који њима одговарају да остану на овим просторима. Управо укључивање младих људи довело је до стварања градске развојне агенције РАГА, створили смо јако Одјељење за локални економски развој и међународне пројекте. Са њима и уз синергију читаве локалне управе кренули смо према међународним пројектима.
Шта су све донијели пројекти у сарадњи са страним донаторима?
– Научили смо да се на међу конкурсима тражи да препознате проблем грађана, да то претворите у пројекат, да имате обучен тим који ће аплицирати за пројекат организацији која је расписала јавни позив и имати тим који ће спровести тај пројект по стандардима који су постављени. На крају, битно је да тај пројекат буде одржив. Међу првима је био ИНТЕРЕГ, прекогранична сарадња БиХ, Црне Горе и Хрватске, а започели смо пројекат са Њемачком развојном банком (KFW) и Швајцарским секретаријатом за економски развој, од којих смо добили око 16 милиона еура за реконструкцију и проширење примарног канализационог система, изградњу 30 километара секундарне мреже и изградњу главног пречистача. Последњих 4,5 година Градишка је повукла око 70 милиона марака грант средстава из разних фондова.
Средства су кориштена за опремање пословне зоне у Новој Тополи, опремање едукативног центра за обуку мјештана за дјеловање у ванредним интервенцијама, за водоснабдијевање одређених мјесних заједница, путну инфраструктуру…
Након економског форума са представницима Мађарске договорили смо наставак пројеката изградње
канализације како би ријешили прикупљање и пречишћавање отпадних вода на читавом простору Града, те на крају заштити и ријеку Саву. Доживјели смо да из чисто политичких разлога њемачка KFW прекине финансирање пројекта, иако су нас раније хвалили као најбољи реализован пројекат у БиХ. Да парадокс буде већи, стално смо кроз пројекте учени да као јавна управа морамо избацити политику из инфраструктурних пројеката, а на крају су они у њих вратили политику.
Препознати сте као мјесто пожељно за инвестиције, формирали сте пословну зону и говори се о изградњи слободне економске зоне. Какве погодности то доноси инвеститорима?
– Пословна зона у Новој Тополи је једна од најопремљенијих у региону, са уређеном пуном инфраструктуром, изграђеним водоводом, оборинском и фекалном канализацијом, пречистачем отпадних вода. Петнаестак инвеститора су реализовали инвестиције, и домаћи и страни, то је битно рећи јер дајемо
подршку домаћим привредницима, они су нам битни и исказали су велики труд, проширују своју дјелатност али и показују емпатију према заједници у којој привређују. Они схватају да смо ми ту за њих, а и они се труде да помогну побољшању услова живота у овој заједници. Слободна економска зона је специфична по томе што је прилагођена предузећима оријентисаним на извоз. Они увозе репроматеријал, дорађују и претварају у производ, те враћају назад, па је убрзан процес царињења, не плаћа са се ПДВ, као и низ других олакшица. У тој зони је формиран царински терминал у коме се све процедуре завршавају на једном мјесту. Тај тренд је присутан у региону у свим земљама које нису чланице ЕУ, а ми смо при завршетку регистрације те тражимо партнера са којим ћемо изградити ту зону. Вјерујемо да је она идеална за привлачење инвестиција јер се налазимо у близини аутопута, на 4,5 сата вожње до Беча, налазимо се и на ријеци Сави која би уз помоћ ЕУ пројекта требала да буде учињена пловном од Сиска до Шамца, гдје сада постоји проблем. То је низ предности потребних за развој које ћемо искористити.
Које су најзначајније инвестиције које је привукла пословна зона?
– Навешћу Lattonedil из Италије који су уложили 25 милиона еура и запослили 100 радника, затим Калцедонија која је у своју компанију Ella Textile уложила 40 милиона и запослили 400 радника. Навешћу и домаће компаније, Голић Траде, Матић тапетарија и други, који су се преселили у пословну зону и проширили производњу. Са поносом могу рећи да је ту реализовано 12 инвестиција и отворено 1.500 радних мјеста. Градишка је први пут након 1990. премашила 12.000 запослених, што је велика ствар за једну локалну самоуправу, а што је битно постоји тренд раста. Имамо заинтересоване компаније из Аустрије, за које очекујемо да ће у наредном периоду наставити са инвестицијама. Градишка има значајну дрвопрерађивачку индустрију, а градска управа јој помаже на необичан начин, отварањем дигиталног хаба.
О чему је ријеч?
– Дрвна индустрија је била значајна и прије 1990. кроз неколико компанија које су имале више хиљада запослених. Данас имамо око 3.000 запослених у дрвној индустрији и компанијама које се баве производњом тапацираног намјештаја. Препознали смо тај потенцијал и то што они 95 одсто производа извозе. Због тога смо аплицирали на један међународни конкурс да би добили средства за изградњу
Иновативног центра за развој производа у области дрвопрерађивачке индустрије. Он је лоциран у Развојној агенцији Градишка, а у првој години дана постојања он је успоставио сарадњу са компанијама не само код нас, већ и у иностранству. У сарадњи са Техничком школом и домаћим компанијама, они праве нове моделе производа за дрвну индустрију, од идејног рјешења и техничког цртежа до израде прототипа. Данас могу рећи да је та одлука била одлична, јер смо препознали оно што је потребно нашим дрвопрерађивачима да би напредовали, пратили трендове и били конкурентни на простору ЕУ.
Успјели сте заједно са развојним пројектима и са средњим школама да развијете додатна занимања, која су потребна вашој привреди. На који начин препознајете и реализујете такве програме?
– Започели смо 2017. са жељом да усагласимо потребе привреде са излазних занимања у нашим средњим школама. И ту смо стратешки приступили и израдили стратегију образовања и запошљавања, а онда смо преко
Техничке школе кренули у реализацију. Већ те 2017. смо имали нове смјерове: техничар мехатронике, ЦНЦ техничар, техничар информационих технологија. Касније смо праћењем потреба предузећа увели техничаре роботике, за дигитализоване и роботизоване линије производње. Затим смо формирали одјељење алатничара, пластичара… Најважније је да смо кабинете те школе опремили и рачунарима, тренажерима и радним машинама, за шта смо добили грантове у износу од три милиона. Наши ђаци осим добре теоретске обуке имају практичан рад на тренажеру, а затим прелазе на радну машину и имају праксу у компанијама који исказују потребу за тим профилима. Тако они по завршетку школе могу одмах да да се запосле, а уколико се одлуче за факултет они остварују одличне резултате јер имају огромно и теоријско и практично знање. Такође, први у региону смо направили сајмове образовања и запошљавања 2019., гдје су ђаци могли видјети која занимања у средњој школи и мјеста у фирмама су им на располагању.
Мислим да је и то добра ствар, јер се већ у деветом разреду могу видјети на неком радном мјесту и како до њега доћи.
Како гледате на дигитализацију у функционисању градске управе, будући да Градишка има властиту Лора
Оне смарт city платформу, која омогућава праћење и доградњу свих дигиталних система?
– Започели смо са пројектом реконструкције јавне расвјете и преласка на лед расвјету, те смо жељели да имамо смарт city расвјету. Реконструисано је око 6.300 свјетиљки, које су уз помоћ првог модула платформе подешене на додатну штедњу, јер се освјетљење смањује како се одлази дубоко у ноћ. То је био почетак Лора Оне система. Други модул који је надограђен на њега је дРурал, који нашим
пољопривредницима бесплатно омогућава дигитализовано праћење пољопривредне производње у области ратарства. Уз помоћ њега се прати пх вриједност земљишта, влажност, да се добију информације о томе када треба примијенити мјере против инсеката, прате се подаци метеоролошке станице и противградне заштите. Све то ће показати шта значи дигитализација у пољопривреди. Смарт city платформа се надограђује другим модулима, за управљањем отпадом, паметни паркинг… Такође смо израдили стратегију за вјештачку интелигенцију на територији Градишке и начин на који ће она бити примјењивана. Важно нам је да пратимо нова достигнућа и да их примијенимо, али желимо да будемо сигурни да ће технологија служити нама, а не ми њој.
Које су најзначајније инвестиције спроведене за вријеме вашег мандата?
– Највећа инвестиција је спортска дворана. Многи су то критиковали, да је прегломазан пројекат. Данас тамо немате слободан термин, јер имамо много младих људи, спортиста, клубова. И наша нова одлука је да им помогнемо тако што ће кориштење дворане бити бесплатно. То се све враћа резултатима, јер имамо све више клубова који улазе у премијер лиге, многи борилачки спортови доносе медаље са
међународних такмичења. Што се тиче дворане, примијењене су најсавременије технологије енергетске ефикасности, гријање и хлађење топлотним пумпама, соларно гријање топле воде, лед расвјета, а ускоро ћемо имати и соларну електрану… Због тога је тај објекат енергетски самоодржив, јединствен у Европи, са релативно малим трошковима одржавања. Градишка је у протеклих седам и по година 150 милиона уложила у инвестиционе пројекте, од чега је 40 одсто наших средстава, док је остатак стигао из спољних извора. Извршење буџета је 2016. било 20 милиона, а у 2023. 46 милиона. Направљен је огроман искорак у нашим изворним приходима. Увели смо систем обједињене наплате, који је имао сјајан ефекат. Грађани добијају један рачун за комуналну накнаду, воду, канализацију, одвоз смећа… Нама то смањује трошкове издавања рачуна и поштарина, грађани имају лакшу евиденцију, мање банкарске трошкове, на сајту могу да провјере своје обавезе. Све уплате се аутоматски прокњижавају, а средства се аутоматски дијеле водоводу, градској управи, комуналном предузећу. Нажалост, то неки покушавају да оспоре путем уставног суда, али то је нешто што се не може оборити, јер нема правног утемељења.
Градишка постаје запажена по манифестацијама и по баштињењу сјећања на знамените личности или догађаје. Од куда таква жеља градске администрације, али и вас лично?
– Градишка је некада имала пет тргова, које смо изгубили, 2016. није постојао ни један. Полако враћамо обрисе некадашње Градишке. Желимо да се одужимо људима који су задужили Градишку. Прота Душан Суботић, народни посланик у Краљевини Југославији, мучки убијен од стране усташа, добио је бисту.
Љубица Стефановић Лазић, прва глумица у БиХ, она је из Градишке, и ми сада имамо фестивал позоришта Љубичини дани. Направили смо трг Вељка Чубриловића. Планирамо још много тога, да вратимо сјећање на људе и догађаје који су Градишку чинили препознатљивом, да одамо признање, али и да направимо културне и друштвене брендове на бази тих личности. Организујемо Дане Боре Њежића у камену, у спомен на скулптора свјетског гласа, чији легат је његова супруга вратила у Градишку.
Наше опредјељење је да Градишка постане мали средњеевропски град са свим обрисима који припадају таквом граду. Градишка је с краја 19. вијека због људи који су студирали у Београду и враћали се, збогтрговаца, бројних просвјетних и културних друштва, носила назив Мали Београд и Српска варош. Желимо да обновимо ту Српску варош, да на мјесту Соколског дома направимо интерпретативни центар читаве историје Градишке. На једном мјесту спомен соба Одбрамбено-отаџбинског рата, спомен соба Другог свјетског рата, спомен соба Градишка – Мали Београд и Први свјетски рат.
АТФ
Глобално препознавање
Градишка је сврстана на листу Финанциал Тимеса као средине погодне за улагање. Шта то значи за имиџ и промоцију града за инвестиције?
– Сврставање на листу Финанциал Тимеса 10 микроградова пожељних за реализацију инвестиција значи признање претходног рада, али значи и промоцију града. Наша позиција је да се налазимо на самим вратима РС према ЕУ, дијелимо са њом границу, али пратимо трендове који се тамо дешавају. То је да они технологију износе ван ЕУ, али не предалеко, већ близу границе. Такође, нови тренд каже да ЕУ враћа инвестиције које су градили у Азији, сад их желе ближе себи. Ми имамо идеалну позицију и то користимо, кроз пословну зону и инвестиције на читавом подручју. Такође, планирамо отварање слободне економске зоне, у близини новог граничног прелаза. Имамо 400 хектара градског грађевинског земљишта, на ком ће се реализовати овај пројекат који је од капиталног значаја за читаву земљу, не само за наш град. Представници Свјетске банке су нас након посјете уврстили у три овакве зоне које ће финансијски подржати. Са нама ће потписати први уговор и финансирати трошкове израде пројектно – техничке документације за читаву зону.
АТФ
Пољопривреда
– Највећим успјехом сматрам подјелу пољопривредног земљишта у закуп пољопривредним произвођачима. У првом јавном позиву 252 пољопривредна газдинства су добила 3.700 хектара у закуп. То им служи за производњу хране за даљу пољопривредну производњу и тако су заокружили производни процес. Да производе кукуруз и њиме тове свиње. Ускоро ћемо имати други позив на 1.300 хектара, јер је остало двадесетак младих пољопривредника који тада нису испуњавали услове. На овај начин ћемо подржати пољопривреднике, омогућити им да напредују, а створена је дисперзија производње, неће зависити од једног великог произвођача.
Извор: Тhe Prestige BiH
