Пензионерка из Градишке Зора Вујичић (92) тврди да је најстарија учесница Здравофеста, одржаног прошле недјеље у граду на Сави.
„То је истина. Никога нисам срела, старијег од себе. Свуда сам прошла, посјетила све штандове и прошла кроз парк, уздуж и попријеко. Сви су млађи од мене. У то сам сигурна,“ казала нам је Зора, витална, духовита, предусретљива, спремна са сваким за разговор.
„Када кажем колико имам година, нико не вјерује. Живот ме није мазио, свакога зла сам претурира преко главе, али ме оптимизам није напуштао. Када ми је било најтеже, ја сам пјевала. Пјесма и добро расположење су најбољи лијек за сваког човјека, рецепт за дуговјечност,“ тврди наша саговорница. О своме здрављу, прича без оклијевања.
„Здрава сам, у глави су ми све коцкице на броју, ништа ме не брине нити нервира. Не трошим љекове. Ја сам сама свој љекар. Могу рећи да знам да живим. И још нешто да кажем, сада ми је најбоље. Док сам била млада, па када сам се удала, запослила, увијек ми је било тешко али се нисам предавала. Нисам се никоме жалила. Каква је корист од тога. Никаква. Сада живим сама, нико не управља мојим поступцима, ни мојим животом. Ходам куда ми је воља, куда ме очи воде а ноге носе. Устајем и лијежем када се мени прохтије. Ја сам свој шеф,“ описује Зора Вујичић своје животне принципе.
Милан Пилиповић
