У Горњим Подградцима (општина Градишка) на седмом километру пута за Козару налази се споменик „13 Скојевки“. Споменик је посвећен убијеним скојевкама и подигнут је у мају 1961. године. У ноћи између 10. и 11. јануара 1944. године на путу Подградци-Мраковица убијено је 13 скојевки и три пионира старости између 15 и 16 година. Враћајући се кући са обављеног задатка из болнице у Буковици омладину су побили припадници Друге кавкаске бригаде која је ратовала за нацисте. Ова бригада је у операцији на подручју Козаре под шифром „Буктиња“ починила стравичне злочине над народом. Убијени су Илисић Зорка, Илисић Милка, Илисић Р. Живка, Илисић Нада, Илисић М. Живка, Илисић Перса, Радић Зорка, Радић Миља, Зорић Марија, Зорић Госпова, Змијањац Стоја, Малешевић Стоја и Рашковић Драгиња
а са њима и тројица пионира Василија Борковић, Милош Малешевић и Јово Рашковић.
Ко су Черкези
Након доласка на подручје јужне Русије током продора према Стаљинграду и Кавказу 1942. године, гдје је на Криму, Кубану, уз ријеку Дон, Черкези, по вјероисповијести муслимани, ушли су у војни састав Вермахта. Основано је више пуковнија, које су 4. аугуста 1943. године обједињене у 1. козачку коњаничку дивизију.
Ове јединице су углавном кориштене за борбу против руских партизана.
Већ од октобра 1943. године дивизија се премјешта у састав њемачке 2. оклопне армије, на задатке заштите стратешке жељезничке комуникације Загреб – Београд, те 12. октобра 1943. године учествује у првим противпартизанским акцијама на Фрушкој гори. Локално становништво их углавном назива „Черкези“ – по имену једног од кавкаских народа који су обитавали на подручју гдје су живјели и Козаци, те који су с Козацима дијелили неке фолклорне традиције.
Изузев Срема, Козаци су такође ратовали на страни окупатора на подручјима сјевера Босне, у околини Загреба, те у дијелу Словеније око Метлике. Четири пуковније 1. козачке дивизије – Донска, Кубанска, Теречка и Сибирска – дошле су убрзо на глас као антикомунистичке, изразито борбене и врло окрутне.
Након што су „Черкези“ у првим данима у Хрватској извршили масовна силовања, пљачке и палежи, те повјешали мноштво људи по телеграфским стубовима уз жељезничку пругу,као што су чинили и против Руса у Русији, чак су се власти НДХ-а жалиле све до самог Хитлера. Пријеки њемачки војни судови, током прва два мјесеца дјеловања дивизије у НДХ-а изрекли барем по 20 смртних казни у свакој од четири козачке пуковније.
Након тога, понашање козачких јединица углавном је усклађено са правним нормама које уређују регуларно ратовање. На крају рата, јединице Черкеза су се повукле у Аустрију и предале Британцима. Приликом предаје оружја, обећана им је заштита каква припада ратним заробљеницима. Британци су их међутим убрзо изручили Црвеној армији, (изузев мањег броја која је побјегла) те су они већином изгубили живота у совјетским гулазима.
Милан Пилиповић
