Град Марије Терезије или Врбашки град, на литици, са десне стране пута, три километра од Подградаца према Мраковици, помиње се 1293. године. Био је сједиште тадашње жупе Врбас. Стрмо узвишење, на којем и сада постоје трагови овог утврђења, назива се Паветњак. Надморска висина је 285 метара.
Под градом се развијало и предграђе као насеље, па се сматра да су тако настали и добили свој данашњи назив Подградци који се први пут помињу 1334. године. Ово насеље је у Горњем току ријеке Врбашке а насеље у доњем току добило је назив Доњи Подградци. Први познати насељеници овог и ширег простора било је илирско племе Осеријати. На овај простор продиру краткотрајно Келти, почетком ИИ вијека п.н.е. Балкан заузимају Римљани који освајају и подградачко подручје 35 године п.н.е. Приликом велике сеобе народа од ИВ до ВИИ вијека овај простор насељавају славенска племена о чијем животу у наредним вијековима има мало података. Углавном освајачи, једни за другима су се смјењивали остављајући трагове на живот људи овога краја. Почетком XИИ вијека овај простор су освојили Мађари који су ново-припојене крајеве укључили у своју административно територијалну организацију и подијелили на жупе. Колики је значај Врбашког града говори и податак да га је 1398. години посјетио мађарски и аустријски краљ, а касније и њемачки цар Сигисмунд.
У близини остатака Врбашког града данас је јасно уочљиво мјесто гдје је некад била црква – црквиште.
Претпоставља се да је у Врбашком граду живјела аристократија (племство), а низводно од тог мјеста у проширеној алувијалној равни Врбашке настало је насеље (предграђе) слободних и зависних људи. Од 1463. до 1878. године Босном владају Турци, па самим тим и Горњим Подградцима. У овом тешком периоду Подграчани су се много пута укључивали у оружане устанке који су избијали против Турака на простору Босанске крајине. Крајем турског периода отвара се пилана на водени погон, 1855. године које ће се знатније развити за вријеме Аустроугарског периода.
Аустроугарски период владавине од 1878. до 1918. веома је значајан за Подградце. У том периоду почела је знатније да се развија пилана која је запошљавала поред домаћих и раднике из читаве Аустроугарске монархије који се насељавају у Горње Подградце. Тиме се повећавао број становника и само насеље се територијално проширило.
Погрешно тумачење
Подградчани остатке Врбашког града данас погрешно називају „Град Марије Терезије“ или „Маријин град“. Марија Терезија, аустријска царица владала је од 1740. – 1780. и за њеног времена аустријска територија није се ширила јужно од Саве, што значи да није никада владала Горњим Подградцима. Тај назив је вјероватно дат из разлога што је Марија својим поданицима давала реформе којима је положај становништва битно поправљен у односу на положај становништва у Горњим Подградцима, у оквиру Турског царства, у то вријеме.
Припремио: Милан Пилиповић
