Владика Јован: Западна Славнија жељна људи
Специјално за Политику
Градишка – Навршило се тридесет година од егзодуса Срба из Западне Славоније, који су у непрегледној колони од Окучана до Старе Градишке и моста на Сави, од 1. до 3. маја 1995. године, стизали у Градишку, у Републици Српској, преко оштећеног савског моста, бежећи испред хрватске војске и полиције. Они су принуђени да напусте своја имања, села и градове и потраже слободну територију. Пронашли су је у Градишци, где се сваке године, испред споменика у белом мермеру, поред моста спаса, окупљају Срби из Западне Славоније, пале свеће и сећају својих најближих, жртава хрватског „Бљеска”. Током три дана убијено је 283 Срба, од којих 56 жена, 14 деце и 75 стараца. Међу несталима води се још 127 особа, међу којима 56 цивила.
Милена Божић из Шњегавића, села у Пожешкој котлини, тих дана остала је без родитеља. Убијени су у породичној кући. Бојана Ђуричић трагала је 25 година за братовим посмртним остацима.
„Сећам се, падала је киша када нас је задесила велика трагедија. Са неба су севале муње, ударали громови мешајући се са оруђем, оружјем и заглушујућим звуком хрватских авиона који су нас бомбардовали”, испричала нам је Бојана Ђуричић из околине Окучана. У Медарима код Нове Градишке убијена су 22 цивила, међу којима 11 жена и троје деце, а у Пакленици код Пакраца, 20 српских цивила.
„У време када је ова област била под заштитом Уједињених нација десио се погром српског становништва. Хрватска злочиначка акција ’Бљесак’ ставила је тачку на српско постојање у Западној Славонији, која је сада пуста, празна и убога”, каже Крсто Жарковић, председник Удружења Срба из Западне Славоније. У тракторским приколицама, у претовареним аутомобилима, коњским запрегама, бициклима или пешке, заувек су напустили завичај. Највише Славонаца живи у Аустралији, на западу овог далеког континента, у граду Перту, рекао нам је владика славонски Јован. Има их и у Америци, Европи… Највише Срба из Славоније настанило се у Републици Српској и Србији, али, подсетио је на комеморацији у Градишци Крсто Жарковић, његови сународници доспели су на све континенте и у све државе, изузев Гренланда. Милорад Додик, председник Републике Српске, на свечаности под називом „Хрватски погром над Србима Западне Славоније 1995”, казао је да су Славонци, пре тридесет година, наивно поверовали међународној заједници да ће бити заштићени.
„Нема ниједног тужног догађаја чији узрок није српска наивност и лако одустајање од националних и државних циљева”, рекао је Додик. Зоран Аџић, градоначелник Градишке, града у којем су Срби из Славоније пронашли спасење, рекао је да заједнички и овог маја обележавају једно од најтамнијих поглавља српске историје. У Удружењу Срба Западне Славоније процењују да на овој територији, где су готово сва села опустела, има мање од десет хиљада становника српске националности, већином старијих и пензионера. Како изгледа Западна Славонија данас питали смо владику славонског Јована, који је веома ангажован на обнови српских светиња.
„Жељна људи. Не Срба, Хрвата, било којих, него само људи. Западна Славонија је Богом дани извор хране и живота, и тај извор данас је полупуст, пресахнуо. То је страшно. А Славонија никада није била пуста, у њу се живот увек враћао. Она сигурно неће ни сада остати празна и пуста. На који начин ће се живот обновити, то ћемо тек видети”, казао је владика Јован за „Политику”. Пакрац је исто што су и Охрид, Призрен, Карловци, Сентандреја, један од међаша у историјском ходу српског народа, сматра владика Јован. Игор Карановић, парох у Пакрацу, са неколико података, сликовито и уверљиво објаснио је садашњу ситуацију у овом крају.
„Током једне богослужбене године 40 домова је мање у парохији. Тај тренд се наставља. Мало је крштења, венчања уопште нема, све се своди на опела и понеки парастос. Недељом на литургији буде петоро душа, старијих особа, преко седамдесет година. Прошле године у Пакрацу је крштено двоје деце а имали смо 49 опела.”
Филм о страдањима Срба
У Градишци је премијерно приказан документарни филм „Западна Славонија, 30 година касније”, у продукцији „Козара филма”, снимљен поводом тридесете годишњице од пада овог српског региона. Филм је време страдања приближио публици а сећање Срба из Славоније освежио.
„Тридесет година без завичаја, као тридесет јецаја у туђини, тридесет неисплаканих суза, тридесет година без завичаја”, каже Мирослав Вуковић из Градишке, чија је породица доживела једну од најтежих трагедија 1995. године.
