Владика бањалучки Јефрем служио прву литургију у манастиру Карановац: Велики дан за цркву и вјернике (ФОТО, ВИДЕО)
Свету архијерејску литургију у манастиру Карановаца, у Горњим Кијевцима под Козаром, чија обнова је у току, послије неколико вијекова од његовог разарања, служио је данас владика бањалучки Јефрем уз саслужење бројног свештенства. То је велики дан за цијело Поткозарје, за Републику Српску и цијели српски народ, сматрају вјерници који су дочекали владику Јефрема и дошли да, први пут, у зимској цркви, присуствују литургији.
Археолошко истраживање овог локалитета почело је 2004. године, када је Завичајни музеј из Градишке одлучио да покрене обимне послове и утврди нове чињенице о постојању и животу манастира. Овдје су прве богомоље изграђене прије два миленијума а свједоче о настанку и развоју српске историје и културне баштине. На локалитету манастиришта, пронађени су остаци средњовековног манастира из 13. вијека и периода Стефана Драгутина из лозе Немањића. Ископавањима овдје су пронађени многи предмети који доказују буран вјерски живот. То су сребрне наушнице, римски новчићи, фибула (копча) од бронзе, римска наруквица од стаклене пасте, појасна копча од гвожђа, ексери од гвожђа, те велика количина римске и средњовјековне керамике.
“У унутрашњости манастирске цркве истражен је други слој сахрањивања, пронађен већи број дјелимично уништених скелета постављених карактеристично за хришћански начин сахрањивања. Током истраживања манастирске цркве у олтарском дијелу пронађен је велики број римске керамике, па се може претпоставити да је овај објекат кориштен као касноантичка, односно ранохришћанска базилика,” каже археолог Бојан Вујиновић.
Манастир, којег су порушили Турци, првобитно је саграђен као једнобродна сакрална грађевина правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку, којој је касније дограђена припрата на западу. Грађена је од козарачког камена, повезаним кречним малтером, те кровом од дрвених дасака, такозване шиндре.
У овом православном средњовјековном манастиру пронађен је најстарији и најзападнији ћирилични натпис из 1301. године, када се помиње поп манастира Ломнице, који врши службу у манастирској цркви у Кијевцима. Унутар овог манастира пронађене су и фреске, које се са сигурношћу могу довести у везу са српско-византијским стилом, те се лако могу препознати по бјеличастим круговима на драперијама свештеника, који имитирају бисере.
На овом локалитету пронађена је и некропола, са великим бројем мрамора на којима сусрећемо глагољичне натписе. Један од њих, са глагољичиним натписом, са мушким именом у дативу – Радину, доводи се у везу са периодом од 11. до 12. вијека, те и ако из релативно касног времена, иде у прилог ћирило-методској традицији. Манастирска црква кориштена је у касном средњем вијеку, у периоду од 13. до средине 16. вијека. Завршетак обнове комплекса, на мјесту које свједочи о настанку и развоју српске историје и културне баштине, планиран је до краја 2025. године.
Два миленијума културне баштине
Потпуно је сигурно, сматра археолог Бојан Вујиновић, да је манастирска црква кориштена у касном средњем вијеку, у периоду од 13. до средине 16. вијека. Још један занимљив натпис из друге половине 14. вијека, ,,то јесте Милета Стојић“, пронађен овдје, наводи на закључак да је испод надгробне плоче сахрањен дјечак са јасним именом и презименом.
„То је заправо најстарије познато име и презиме из Поткозараја, које са сигурношћу можемо потврдити, а занимљиво је да и данас на овом терену има Стојића и Стојнића,“ подсјећа Вујиновић. Овај археолошки локалитет занимљив је свакако јер се на њему могу сагледати најмање два миленијума културне баштине. Ту је поред средњовјековног манастира и некрополе пронађена римско пољопривредно имање, вила рустика из времена од првог до четвртог вијека, те двије цркве брвнаре из турског периода, из времена друге половине 16. и 19. вијека.
Милан Пилиповић
