Међу вјесницима прољећа, дивљом љубичицом, јагорчевином, кукуријеком и другим шумским цвијећем, међу првима пробудили су се висибаба и шафран.
Висибаба (Galanthus nivalis)
Ово је први цвијет који нас обрадује на самом измаку зиме – крајем фебруара и почетком марта. Може се развити још под снијежним покривачем. То је вишегодишња биљка која расте из луковице.
Лако се препознаје по бијелим цвјетовима чије су главице стидљиво повијене према земљи. Има пријатан мирис веома слабог интензитета. Насељава влажна станишта листопадних и четинарских шума, али је можемо срести и на ливадама.
Упркос томе што њен цвијет дјелује тужно, симболика је потпуно другачија. Висибабе се помињу и у неким старим предањима.
Легенда каже, када су Адам и Ева протјерани из раја, у безнађу ледене зиме дочекао их је анђео који је снијежне пахуље претварао у висибабе и на тај начин најавио долазак прољећа.
Такође је познато да ова биљка има и љековита својства – алкалоид галантамин је изолован из луковице висибабе још 1952. године
Користи се као терапија за Алцхајмерову болест, а дјелује тако што успорава њено напредовање. Помаже код старачке деменције и у рјешавању различитих видова проблема са памћењем. Од висибабе се праве и Бахове капи, оне отклањају страхове, песимизам и несигурност.
Шафран
Шафран је вишегодишња биљка која расте из луковице. Настањује ливаде и пропланке. Припада породици перуника (ириса) и убраја се у вјеснике прољећа. Ниског је раста, а у природи се може наћи у касну јесен или у рано прољеће. Цвјетови могу имати дугачке жуте, бијеле, плаве латице или могу бити шарени (комбинација наведених боја).
Постоје записи о његовој употреби и у Риму, као и у древној Индији. Легенда каже да је Клеопатра употребљавала шафран за потамњиване коже. Римљани су овим цвијетом украшавали постеље младенаца. Спомиње се и у Старом завјету као један од најскупоцјенијих зачина поред тамјана, алоје и цимета. Шпански закони су у вријеме доласка Мавара за кријумчарење шафрана прописивали смртну казну. У средњем вијеку се Crocus sativus користио у племићким кућама као зачин и служен је само најугледнијим гостима. Крокус је симбол младалачке радости и ведрине и његовим поклањањем се изражава страст за животом. Шафран се данас осим као декоративна, најчешће користи као зачинска биљка (Crocus sativus). Сваки цвијет има три тучка који се ручно беру и потом суше. За добијање једног килограма зачина потребно је убрати око сто хиљада цвјетова. У нашим шумама крокус је угрожена врста.
Припремио: Милан Пилиповић
