Mултимедијална умјетница Весна Мајсторовић, након дипломирања на Академији умјетности, смјер Сликарство, у Бањалуци, подстакнута жељом да спозна културу других народа, прво је отишла у Индонезију, а потом Чешку, гдје борави посљедње три године.
На Академији је потврдила таленат, који је наслиједила од мајке. Свестрана, савремена и за неке необична, Весна својим радовима показује да у умјетности не постоје границе, написала је новинарка Дајана Јанковић.
„Увијек сам вољела сликарство зато што је мама аматерски, из хобија, сликала. Радила је уљем на стаклу. То је утицало на мене, привлачило ме. Прва награда, коју сам добила у основној школи, била је путоказ. То ме охрабрило“, испричала нам је Весна током краћег боравка код родитеља у Градишци.
Претходно је завршила средњу Технолошку школу, смјер за ликовног техничара, у Бањалуци. Тада осим ликовне академије за њу, каже, није било другог избора.
„Знала сам шта хоћу и у којем правцу желим ићи. Послије средње школе, 2013. године, уписала сам Академију умјетности, смјер Сликарство. Нисам имала потешкоћа приликом уписа, на пријемном, све је било по плану“, објашњава Весна Мајсторовић почетак академског образовања.
За њу је током студија примарна постала дигитална илустрација са етно-мотивима, биљним и животињским свијетом и митологијом.
„Митологија и етно ме и сада мотивишу и инспиришу“, каже наша саговорница, више пута награђена у земљи и иностранству.
Радове је више пута излагала на заједничким и самосталним изложбама. Весна се бави илустрацијом, анимацијом, видеом, интервенцијом у простору и фотографијом.
Она приказује индивидуалне митолошке представе подстакнуте искључиво имагинацијом.
Црпећи идеје из овоземаљског и фиктивног свијета и снова, Весна нас илустрацијама упознаје са јединственим и сасвим другачијим доживљајем свијета којег обједињују различите природне и натприродне појаве, бића и симболи.
„Моји радови су смисао личног промишљања о свему што ме окружује у физичком и духовном смислу. То је стално трагање за најбољим начином исказивања идеје, о себи или свијету у коме живим. Настојим да сваки проблем, сваки доживљај или поруку искажем кроз умјетност“, објашњава Весна своја сликарска интересовања и преокупације.
Послије академије, јавила се на оглас за стипендију Културно-умјетничке резиденције у Индонезији.
Оглас је расписало Министарство иностраних послова ове земље, којим су позвани умјетници из цијелог свијета да дођу у Индонезију, да упознају њихову културу и традицију, сликарство, музику, фолклор, игру, плес те технике осликавања тканине.
Провела је четири мјесеца на Западној Суматри. О одласку 2019. године и боравку у овој земљи са 17.000 острва и више стотина етничких група и језика, Весна има богате импресије.
„То је за мене био сасвим непознат свијет. Запамтила сам реченицу организатора који је рекао: ‘Кад дођете у Индонезију – плакаћете, а кад будете одлазили – исто ћете плакати’. Тамо сам заједно са 70 умјетника из многих земаља упознала себе, а потом и Индонезију. Са мном је била колегиница Ана Васић, графичка дизајнерка из Бањалуке. Фокус је био на традиционалном плесу Суматре. Учили смо такође осликавање тканине воском.“
Као добитница индонежанске стипендије, Весна је боравила четири мјесеца у граду Паданг. Тежак је, каже, за њу био период привикавања на храну, климу, живот…
„Боравак у Индонезији за мене је низ културолошких изненађења. Почевши од културе понашања и облачења која је свјетлосним годинама далеко од западњачких норми, хаотичног саобраћаја у земљи са 270 милиона становника, чудесног биодиверзитета, па све до адаптације на разне врсте окуса и зачина јужноазијске кухиње“, додаје она.
И тамо сам, оживљава Весна успомене из далеке и многољудне земље, радила илустрације.
„Научила сам и плес, њихову митологију, коју чувају и његују, упоређивала је са нашом. То ме интересовало. Инспиративан ми је, такође, њихов животињски свијет“.
Након повратка из Индонезије, Весна је интензивније наставила истраживати митолошке мотиве родног краја, као илустрације прича и књига за дјецу.
У Чешку је Весна Мајсторовић отишла на сличан начин као и у Индонезију. Јавила се на оглас под мотом „Ако желите живјети и радити у Чешкој, дођите“. Пријавила се и 2022. године отишла у Брно, а потом у Праг, гдје сада борави.
„Радим посао који нема много везе са умјетношћу, али ми омогућава довољно времена, услова и комоције да се бавим умјетношћу. Надам се да ћу у скорије вријеме уписати мастер и значајније се посветити илустрацијама књига за дјецу“, каже Весна која је у овој земљи, као и у Индонезији, пронашла инспирацију и нове мотиве.
„Привлачна ми је чешка умјетност, њихова филмска, позоришна, музичка ширина. Дружим се са особама из различитих земаља. Чеси знају за нашу природу, воле бициклизам и путовања. Највише ме изненадио колега из Казахстана који БиХ одлично познаје, воли и прича о нашој земљи, мада никада није био овдје. Увијек се интересује за нашу културу и традицију. Зато и ја учим о култури других, понајвише Чеха и Чешке“, наглашава она.
И у Чешкој је Весна схватила колико је култура у БиХ, Србији, сусједним државама, богата, али неистражена.
„У иностранству сам научила да волим своју културу. Сада је више цијеним и истражујем одлучније него прије. Тамо сам пробудила љубав према својој и према умјетности свога народа“, закључује Весна Мајсторовић причу о меридијанима умјетности и сталном истраживању.
Њене илустрације настале на Културно-умјетничкој резиденцији у Индонезији са мотивима биљног и животињског свијета, различитих митологија, годишњих доба, природних и неприродних појава, отварају широка сликарска врата за ову умјетницу у сталном трагању, доказивању и освајању нових видика.
Милан Пилиповић / Независне
