Ускрсни је обичај, код католика, да се храна носи на Ускрс или Велику суботу у цркву на благослов, односно посвећење. Обичај је познат од давнина, чак од 7. вијека.
Благовањем благословљеног јела, обично доручка, на достојанствен начин се завршава коризмени пост и одрицање, те благосиља својеврсни нови почетак, гдје су кроз коризму одбацују лоше навике а вјерници постају боље особе.
Не постоје дефинисана од стране цркве правила што се носи на благослов јела и хране на Ускрс, те се оно бира произвољно, али у складу са обичајима и традицијом сваког краја. Обично се носи оно што се традиционално сматра доручком у неком крају, уз универзалне намирнице.
Данас су се обичаји и традиције различитих крајева измијешали, па што год од наведеног донесете на благослов хране је добродошло, с нагласком да донесете колико можете појести на ускрсни доручак (евентуално остатке током осталих оброка на Ускрс) како се благословљена храна не би бацала.
Крух
Сваки крај има свој обичај и начин печења ускрсних погача, а заједничко им је да су то крух или пециво лијепе боје, облика и најчешће захтјевне припреме. Тако се на посвећење носи бесквасни крух, слатки крух, плетеница, сирница, вртањ, погача, буктеница, зборњак, свећеница или било које друго пециво или колач. Ако су се правиле погача или крух с једноставнијим састојцима, они се украшавају, како би симболизовали благостање и срећу. Ускрсни крухов, у неким крајевима, се не реже него кида или ломи. Фотографију ускршње кошаре добили смо из села Шурковац код Приједора. Она на најљеши начин показује посвећеност домаћице која је припремила.
Приредио: М.Пилиповић
