Траговима историје – генерал-мајор ВРС Славко Лисица

Генерал-мајор Војске Републике Српске Славко Лисица рођен је на данашњи дан, 18. фебруара 1944. године у селу Ламинци, Градишка. Основну школу је завршио у Ламинцима. Отац га шаље у подофицирску школу ЈНА гдје Славко постаје тенкиста.
У периоду 1961 – 1965. године био је водник тенкиста у Бенковцу. Славко Лисица је био наставник у Школском центру оклопно-механизованих јединица Југословенске народне армије у Бањој Луци. У септембру 1988. године добија прекоманду од Врховне команде ЈНА на мјесто начелника оклопно-механизованих јединица Книнског корпуса. Тада је имао чин потпуковника ЈНА, а начелник Книнског корпуса је био пуковник Ратко Младић.
Заједно са Ратком Младићем је учествовао у борбама за ослобођење српских села Кијева, Врлике и Отишића. 26. августа 1991. Командовао је војном операцијом Масленички мост, 10. септембра 1991. Командовао је војном операцијом Шибенски мост.
Савезне власти су 4. маја 1992. године донеле одлуку да се Југословенска народна армија, сви њени припадници заједно са техником повуку до 19. маја 1992. у новоосновану Савезну Републику Југославију која је била сачињена од Републике Србије и Републике Црне Горе. Пуковник ЈНА Славко Лисица се тада налазио у Бањалучком корпусу, а према писању у његовом аутобиографском дјелу „Командант по потреби“, читав састав ЈНА је ову одлуку доживио као шок и издајство Југославије и грађана који су и даље били одани Југославији, у првом реду Срба.
„ Ја сам СФРЈ прихватио као своју домовину. За мене је то била света земља, заклео сам се да ћу бранити њену цјеловитост и неповредивост.. а ово сад. Боже, да ли човјек, при чистој свијести, може све то, са чим је и за шта је живио деценијама, да преломи у једном тренутку. И то нечијом одлуком. Нема више Југославије и тачка. Пред тим стаје памет.”— Командант по потреби (pp. 119) — генерал-мајор ВРС Славко Лисица
У том периоду су распадом ЈНА створене три различите српске војске, Војска Републике Српске Крајине, Војска Републике Српске и Војска СРЈ.
По повратку у Бањалуку на дан 1. август 1993. у дотадашњем Школском центру оклопно-механизованих јединица ЈНА оснива Центар војних школа Војске Републике Српске.
По сопственој одлуци је крштен у српском православном манастиру Крка 12. августа 1994. године у тадашњој Републици Српској Крајини. Крштено име му је Ледимир. Пензионисан је 1994. у 51. години живота.
На изборима у јуну 1996. године се испред Српске патриотске странке кандидовао за предсједника Републике Српске.
Преминуо је 28. јуна 2013. на Војномедицинској академији у Београду након дуже болести.