Након подјеле диплома, исказане захвалности на учењу и владању, Сања Павловић, професорица математике и информатике у Техничкој школи Градишка, пожељела је успјех и срећу својим ђацима. У одјељењу техничара мехатронике, који се опраштају од школе и своје разреднице, десет одликаша, неколико узорних спортиста, побједника у ваннаставним активностима. Они су, у многим сегментима, током четворогодишњег школовања, били најбољи. Међу њима су одликаши све четири године Давид Видовић, Павле Лазаревић, Матеја Лакић, Сергеј Ромић, Јован Џамбас, Драгана Галић, Драгана Цвијић и вуковац Борис Загорац. Успјешни су спортисти, фудбалер Борис Загорац, кошаркаши Иван Трбојевић и Матеја Лакић, одбојкаш Давид Видовић, рукометаш Павле Лазаревић… Један од три вуковца у Техничкој школи је Борис Загорац, њему је разредница уручила диплому. И фотографисали су се за успомену.
„Желим да у наставку школовања покажеш исту посвећеност науци, посебно математици. Поносим се тобом и твојим вршњацима, а мојим ђацима. Нека те животни путеви доведу тамо гдје се твоје жеље са њима састају,“ казала је професорица Павловић, храбрећи ученика. Остали су, пажљиво слушали. И аплаудирали, на крају. Пробудиле су се и емоција. Професорица се суздржавала да не заплаче, застајкивала у тражењу лијепих ријечи, за своје ученике. На посљедњем часу, у своме одјељењу, причала је и о себи, показујући текст из старих новина, објављен 5, маја 1998. године, када је, као најбољи гимназијалац своје генерације, привукла пажњу јавности, и причала о плановима и животним жељама. Сања, тада Чекић, била је најбоља током цијелог школовања, у свему, у наставним и ваннаставнима активностима, побједник на школским такмичењима, најбоља из културе дијалога, члан Омладинског комуникативног центра БиХ, предсједница Савјета ученика, такмичари у „Култура у саобраћају.“ У свом, тадашњем одјељењу ИВ6 имали су најмање изостанака са наставе а највише присуства на часовима. О томе се, прије 16 година причало у Гиманзији. Њено одјељење, евидентирано је као једно од најуспјешнијих у историји ове угледне школе. Дипломирала је на Природно- математичком факултету у Бањалуци, и стекла звање професора математике и информатике, а у Техничкој школи Градишка ради од
2012. године.
„Тај текст из новина, којем сам се често враћала и изнова ишчитавала, када ми је понестајало самопоуздања, чува и моја мајка у Грбавцима, умјесто слике на зиду. Сада, ја испраћам своје вуковце и ђаке, што је био мој тадашњи, гимназијски сан, моја машта,“ подсјетила је Сања Чекић, удана Павловић, на вријеме свога школовања. Пронашла је заједничку нит, са генерацијом матураната које је, у јуну 2024. испратила у нови живот.
Са ове мале, али важне матурске свечаности, када је школа увелико опустјела а столице у учионицама, на клупе постављене „наглавачке“, до септембра, изостало је неколико ђака. То је оправдано, казала је професорица, појаснивши да су се они запослили, прије стицања дипломе. За наше прилике, то је вриједно да се помене.
„Током школске праксе, у градишким предузећима, наши ученици су запажени. На крају школске године, потражили су их послодавци и понудили посао. Од 27 матураната, 15 планира наставити школовање а остали ће у предузеће, у фабрику,“ похвалила се професорица Павловић.
„Ова генерација матураната је посебна, зато што су школовање почели у вријеме епидемије короне, када су предавања била отежана. Први разред завршили су а нису се међусобно познавали. Часове смо организовали посредно, нисмо се сретали у школској учионици. Тек у другом разреду ситуација је нормализована. Све смо надокнадили радом, упорношћу, жељом да се докажемо, заједнички, и моји ђаци и ја са њима,“ рекла је професорица Сања Павловић која ће, овог љета, на заслужени одмор, заједно са кћерком Дуњом, ученицом другог разреда, петогодишњим сином Јакшом и супругом Боришом. Ова прича из Техничке школе, има много сличности са давнашњом из Гиманзије. И тада и сада, Сања је имала важну улогу.
Срећна звијезда
Ученици и сада маштају, као и ја прије 16 година, каже Сања Павловић, трагају за срећном звијездом која ће им освијетлити пут. Средњошколско образовање је кључни темељ за формирање личности. Ту је важна сарадња професора и родитеља. Тако заједнички градимо повјерење и амбијент у којем ће ови млади људи, препознати друштвене вриједности и свој таленат.
Милан Пилиповић
