Парох пакрачки Игор Карановић, поријеклом из Новог Града у Републици Српској, прошле године је у црквеним књигама евидентирао 49 опијела и два крштења дјеце. Ови подаци су најјаснији оквир за слику западне Славоније у садашње вријеме и статуса Срба на том подручју.
„Тај тренд се наставља. Мало је кршења, вјенчања готово и нема, све се своди на опијела и понеки парастос. То је наш реални живот. На литургију долази пет до десет душа, већином старијих“, испричао нам је парох који је у ову средину дошао прије двије године.
Претходно је службовао у Банату, у општини Ковачица, у селу Дебељача.
У том мјесту било је 70 одсто парохијана поријеклом из западне Славоније, са подручја Воћина, Слатине, Славонског Брода, Липика, Пакраца…
Када су се стекли услове, узели су хрватске пасоше и отишли да раде у Њемачку, Аустрију, Италију и друге земље Европске уније.
Током једне богослужбене године, свједочи парох Карановић, у пакрачкој парохији гаси се просјечно 40 домаћинстава.
Дешава се често да потомци, синови и кћерке, који су се разишли по цијелом свијету, не успијевају доћи на сахране родитеља.
Те куће се послије продају за скромне износе новца.
„У селима Бранешци и Крагуј близу Пакраца, за седам до осам хиљада евра могуће је купити овећу и уређену кућу са окућницом. Село Кусоње има 54 српска домаћинства. Од тога, улазим у тридесетак да бих осветио богојављенску воду. Остале куће су закључане. Домаћини зимују у Србији или Српској, враћају се у априлу или мају. У своме селу бораве до јесени и опет све укруг.“
То је тешка и погубна реалност живота српског становништва у западној Славонији, у пакрачким селима Поповци, Кричке, Стрежевица и околини.
Парох Карановић каже да Срби морају памтити своје страдање, али и праштати, темељећи живот на Христу и свједочећи да је крв мученика сјеме за нове Хришћане.
Свједок „Олује“
Свако од парохијана носи тешке и непреболне ожиљке рата, разарања и страха.
То најбоље разумије парох Карановић који је, као дјечак од 12 година, из породичне куће у Новом Граду гледао апокалиптичне сцене, када је страдални српски народ са простора Републике Српске Крајине бјежао ка слободној српској територији, током хрватске „Олује“. Тада је за четири дана протјерано 200.000, а убијено 3.000 Срба са Баније, Кордуна, Лике, Далмације…
„Ове библијске сцене страдања нашег народа дубоко су остале урезане у моме памћењу, прекинуле моје дјетињство, заувијек промијенивши мој живот“, каже овај харизматични парох, омиљен међу својим народом.
Свештеничка лоза
Карановићи су чувена свештеничка породица из Новог Града.
Више генерација предака Игора Карановића су свештеници, почев од 1750. године па све до Другог свјетског рата.
Владика Сегије (Карановић) објавио је књигу „Карановићи, благородна свештеничка лоза“.
„И своју дјецу, кћерке Јелисавету и Јустину и сина Георгија“, каже парох Карановић, „често водим у свој родни крај, у Нови Град, у Сводну и Бушевић, одакле потичу моји покојни родитељи.“
Милан Пилиповић / Независне
