Телевизија је, упркос свим доступним медијима, оправдала своју улогу и показала да ће и у наредном времену модерних технологија бити значајна, због чега мора одговорно да се понаша према друштву у цјелини, рекла је Срни директор програма Телевизије Републике Српске Маријана Ђурђевић.
Ђурђевићева је напоменула да у данашњем времену, поред свих медија који су доступни свим грађанима, поготово дјеци, телевизија има посебну улогу и у складу са тим треба да се понаша одговорно.
„Телевизија је самим тим што, упркос свим доступним медијима, и даље има свој живот, оправдала своју улогу да ће и у модерном времену у којем живимо и технологијама које ће тек да се развијају и даље имати значајно мјесто. Стога мора одговорно да се понаша према својим гледаоцима и друштву у цјелини – да на одговоран и користан начин и забавља, и информише“, нагласила је Ђурђевићева, поводом Свјетског дана телевизије.
Она каже да самим тим што има такву улогу у друштву, свака телевизија треба да сноси одговорност.
„Ту не мислим само на извјештавање, већ и на комплетан свијет који телевизија пружа – од забаве, образовања“, навела је Ђурђевићева.
Дугогодишњи новинар и телевизијски уредник Никола Деретић рекао је Срни да је
телевизија медиј који мијења свијест људи и битно утиче на све што се дешава у човјечанству, али је, нажалост, и снажно средство, врло често у рукама моћника који јавно мњење обликују према својим потребама и интересима.
„То је, можда, њен највећи проблем“, рекао је Деретић, поводом Свјетског дана телевизије.
Он је истакао да чињеница да су иницијативу за обиљежавање Дана телевизије покренуле УН потврђује колико је тај медиј важан за човјечанство.
„Телевизија нас истовремено информише, образује, забавља и има пресудну улогу у формирању људске свијести за све појаве у друштву“, навео је Деретић.
Генерална скупштина Уједињених нација је резолуцијом 1996. године прогласила 21. новембар Свјетским даном телевизије.
Први аналогни телевизијски програм високе резолуције започео је 1936. у Великој Британији. За дан рођења телевизије узима се 25. април 1925, кад је Британац Берд у Лондону пренио слику лутке из поткровља у радњу у приземљу, гдје је био монтиран пријемник.
Новије технологије /интернет, интернет портали и друштвене мреже/, за које се млади данас све више опредјељују у потрази за информацијама, омогућују све већу и бржу конзумацију садржаја, али је због брзине објављивање све више нетачних, непровјерених, невјеродостојних података.
СРНА
