ВИЈЕСТИ

Сутра обиљежавање дана сјећања на хероја Милана Тепића

У Комленцу, родном мјесту хероја мајора Милана Тепића, сутра ће бити обиљежене 33 године од његове погибије у Бјеловару, када је током борби са хрватским паравојним јединицама дигао у ваздух касарну ЈНА, не желећи да непријатељу преда складиште са оружјем.

Помен на мјесном гробљу у Комленцу биће служен сутра од 11.00 часова. Мајор Милан Тепић /1957-1991/ погинуо је 29. септембра 1991. године.

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Тепић, командант складишта борбених средстава „Барутина“ у селу Бедник, недалеко од Бјеловара, ради спречавања предаје оружја и муниције припадницима хрватске паравојне формације ЗНГ /зенге/, разнио је магацин са 170 тона експлозивних средстава.

Том приликом страдали су и он и деветнаестогодишњи војник Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда.

„Једном људи дају ријеч – она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко“, написао је у посљедњем писму мајор Милан Тепић.

Због херојског чина Милан Тепић је постхумно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја.

Његово име данас носе улице у градовима широм Србије и Републике Српске, а у његову част Војска Републике Српске установила је посебан Орден за заслуге у рату „Милан Тепић“.

У Комленцу, код Козарске Дубице, Тепићевом родном мјесту, сваке године се обиљежава дан његове херојске погибије, у оквиру програма „Септембарски дани одбране“.

Војник Стојадин Мирковић 1999. године постхумно је одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбједности првог степена.

Његови посмртни остаци су у јулу 1995. године сахрањени у родном селу Доње Лесковце код Ваљева, гдје му је 2013. године откривена и спомен-биста.

Прије неколико година, град Ваљево му је постхумно додијелио највеће признање „Септембарску повељу“, а и једна улица у том граду носи његово име.

За злочине над припадницима ЈНА, у то вријеме једине легалне и регуларне војске у држави СФРЈ, у чијем је саставу тада формално-правно била и Хрватска, готово нико није осуђен.

СРНА 

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button