Слава Свети Никола је строго посна слава јер пада у вријеме Божићног поста и никако је не треба припремати и дочекивати госте са мрсном трпезом. Славски колач, жито и вино су обавезни.
На дан славе, домаћин куће ујутру треба да понесе славски колач, жито, вино и свијећу у цркву и присуствује јутарњој литургији, након које свештеник сјече славски колач. Потом се породица и гости у породичном дому домаћина славе окупљају за славском трпезом.
Од изузетног је значаја да чланови породице буду присутни, а наглашава се и да нипошто не треба вратити никога ко тога дана дође у кућу домаћина. Свакако, своју славу можете прославити и у неком од ресторана за прославе, уколико имате велики број гостију.
Свети Никола се сматра заштитником морепловаца, путника, сиромашних, дјеце, учених људи и трговаца. Познат је по великодушности и бројним доброчинствима које је чинио, желећи да помогне чистог срца, из искрених хришћанских побуда.
Трудио се да се за његова добра дјела не сазна да их је он учинио. Предање каже да је дјеци кришом кроз прозор или у ципеле остављао поклоне. Надалеко је позната и прича како је три сестре из сиромашне породице у Патари спасао да се не одају блудничењу тако што је тајно породици поклонио вреће злата. Захваљујући томе, култ Светог Николе није распрострањен само код православних хришћана, већ и код католика.
За чуда Светог Николе везују се и бројне легенде од којих је свакако једна од најчувенијих да је Свети Никола повратио вид Стефану Дечанском. У знак захвалности, српски краљ је богато даровао храм у Барију у коме се налазе мошти овог светитеља и чудотворца. Свети Никола (Николај Мирликијски), рођен је у граду Патара у Ликији, који се налази на територији данашње Турске. Замонашио се у манастиру Нови Сион, који је основао његов стриц Николај, епископ патарски. Након смрти родитеља Никола је комплетан иметак и све што је посједовао раздијелио за помоћ сиромашнима.
Упокојио се 19. децембра 345. године (односно 6. децембра по грегоријанском календару). Првобитно је сахрањен у Саборној цркви Мирликијске митрополије. Међутим, његове мошти пренијете су у Италију, у манастир Светог Јована Претече у Барију, крајем XИ вијека, тачније 1096. године, након што су Турци заузели Ликију, те је постојао основан страх како би мошти светитеља могле бити оскрнављене од стране турских овајача. Три године касније, у Барију је саграђена и величанствена црква посвећена овом светитељу.
Глас Српске
