У Основној школи „Вук Стефановић Караџић“ у Турјаку, састали су се бивши ученици који су школовање завршили прије педесет година. На прозивку и школски час дошли су са свих страна свијета.
„Обрадовали смо се сваком сусрету. Годинама и деценијама нисмо се видјели, чули, животни путеви одвели су нас на различите стране. Здравко Прањић допутовао је из Минесоте, Јосип Пранић дошао је са острва Вир у Хрватској, Смиља Станишљевић је стигла из Новог Сада. Било је ђака из Србије, Словеније, Аустрије, Њемачке… Овладале су емоције, било је среће и суза, а послије школског часа, до касно смо, уз храну и пиће, уз пјесму и музику, препричавали анегдоте из школе,“ казао нам је Милан Поповић. На списку његових школских другова из одјељења су Марица Балабан, Мирко Бјеловук, Драган, Драгутин, Зорка и Стојанка Гајић, Гордана Дакић, Нада Јокић, Драгољуб Љубојевић, Љиља Матавуљ, Зора Миљановић, Божана Никић, Милан Новаковић, Јован Пејић, Драгица Сузић, Милорад и Јованка Лалош, Веса, Драгиња и Васкрсија Мајсторовић, Раденко Спасојевић, Миљка и Ранка Цвијић, Милорад Чекић…
„Из мога одјељења, 12 ученика је умрло. То сазнање нас је ражалостило. Вежу нас лијепе успомене које чувамо,“ поручио је Милан Поповић, сада пензионер. Радио је у Словенији а сада најчешће борави у Јурковици. У генерацији 1970/74. година, била су четири одјељења. Разредници су били Љиља Чотић, Василије Борковић, Ђуро Рачић и Фрањо Ландека. На прозивци, наводи Милан Поповић, било је неколико њихових наставника, Рада Суботић, Здравко Кесић, Милован Николић, Драгиња Милинчић…
„Основно образовање, нашу школу и наставнике чувамо у лијепој успомени. Сви смо пензионери, завршили смо радни вијек, одрадили многе обавезе које је живот поставио испред нас. Договорили смо се, да поново, наредне године у јуну, дођемо у своју школу. Сада за то имамо времена и могућности,“ каже Милутин Грубешић из Трновца, бивши ученик школе у Турјаку.
М.Пилиповић
