Прошло је готово осам година од када је прослијеђена посљедња марка прикупљена по основу путарина за одржавање и реконструкцију путева у БиХ и изградњу нових километара ауто-путева.
Колико год надлежни хтјели да признају или не, од 2017. године наовамо политика је готово па највећи кривац зашто новац који се прикупља на посебном подрачуну Јединственог рачуна УИО БиХ и даље тамо „чучи“ и жаргонски речено скупља прашину, па је БиХ приморана да сваки нови педаљ путне инфраструктуре гради кредитима.
А закључно са 29. јануаром 2025. године, на поменутом рачуну било је 294.089.957 КМ, које би требало да се распореде Федерацији БиХ, Републици Српској и Брчко дистрикту, у омјеру 59 одсто, 39 одсто те два одсто.
Ако бисмо то претворили у новац, Федерацији БиХ би требало да припадне 173.513.075 КМ, Републици Српској 114.693.082 КМ и Брчком 5.881.779 КМ.
Посљедњи покушај расподјеле средстава, односно било каквог разговора о том питању, пропао је крајем јануара 2025. године, јер се на сједницу Управног одбора (УО) УИО БиХ, а коју, поред осталих, чине три министра финансија на нивоу БиХ, није појавио федерални министар финансија Тони Краљевић.
Исто се десило 2. децембра 2024. године, а извор „Независних новина“ тада је казао да се о расподјели практично није ни расправљало, јер чланови УО УИО који долазе из Федерације БиХ сматрају да ФБиХ припада далеко више новца него што је предложено.
Управо на том фону и посланици из реда Бошњака у Представничком дому ПС БиХ сматрају да је Срђан Амиџић, министар финансија БиХ и предсједавајући УО УИО, спријечио Одбор да утврди привремене коефицијенте за расподјелу.
„Независне“ су крајем прошле године објавиле да је Радна група задужена за ово питање на столу имала три варијанте расподјеле.
Наиме, израчуни и приједлози како да се распореде средства ишли су на начин да то треба радити по крајњој потрошњи, преко тога да дужина путева треба бити кључна, и треће да пресудан треба да буде број регистрованих возила.
Ништа од наведеног није било ни близу договора, потврђено је тада „Независним“.
Док из Федерације БиХ криве Управни одбор УИО на челу са Срђаном Амиџићем, министром финансија БиХ, да их закида за милионе КМ, из Републике Српске лопту враћају на страну Федерације ријечима да њима очигледно није у циљу да се средства расподијеле онако како то кажу закон и прописи.
Недељко Ћорић, директор ЈП „Аутопутеви Републике Српске“, поручује да су с тим у вези спремили кривичне пријаве против одговорних из ФБиХ, јер како каже, не праве штету само Републици Српској, већ и Федерацији и Брчко дистрикту.
„Једноставно, постоји бошњачка компонента која није спремна да се тај новац распореди. Они ће у складу са законом добити кривичне пријаве, надам се да ће тужилаштво и судови одрадити свој посао на адекватан начин и санкционисати људе који праве огромну штету свим путарским предузећима, како у Републици Српској, тако и у Федерацији БиХ. Ми смо написали те кривичне пријаве и намјеравамо да их предамо“, рекао је Ћорић за „Независне новине“.
„Аутопутеви РС“ су иначе у 2024. по основу наплате путарина на ауто-путевима у Српској наплатили 38,3 милиона КМ, што је за 2,4 милиона КМ више него у 2023. години.
На погубност одлука да се новац годинама не расподјељује, упозоравају и из „Аутоцеста ФБиХ“, који поручују да су се више пута обраћали Федералном министарству финансија као и Влади ФБиХ за рјешавање наведене проблематике, јер би, како кажу „Независним“, тај новац директно помогао бржој динамици градње ауто-путева.
А на упозорењима су, изгледа, стали, јер како признају за „Независне“, тренутно не размишљају о могућим тужбама према УО УИО БиХ. Такође, нису жељели да коментаришу ни то да ли новац скупља прашину због политичког неслагања.
„Аутоцесте Федерације БиХ’ нису упознате је ли ово питање политичког или пак техничког карактера“, наводи се у одговору који смо добили из овог предузећа.
И став УИО БиХ иде ка томе да новац треба бити распоређен што је прије могуће.
„Тако би се помогло предузећима која се баве одржавањем путева због њихових обавеза, али и због чињенице да новац губи вриједност због инфлације“, навели су из УИО.
Економиста Адмир Чавалић потврђује да свако одуговлачење по овом питању односи могућност да се ријеше питања која се тичу путне инфраструктуре.
„Није добро да се политика бави роковима, било би добро да је ово чисто економско питање, да имамо неки аутоматизам, и у суштини да се тај новац користи чим прије у оне намјене у које треба да се користи“, казао је Чавалић за „Независне“.
Подсјећања ради, УИО БиХ прикупља приходе по двије врсте путарина.
Прва се односи на путарину за одржавање путева и она се наплаћује у износу од 0,15 КМ по литру нафтног деривата, а друга на путарину за изградњу ауто-путева и она износи 0,25 КМ по литру деривата.
