Стазама сјећања јуче се од Грбаваца до Подградаца, кретало више од стотину становника ова два села у Поткозарју која чувају успомену на 13 скојевки из Грбаваца које су на монструозан начин погубљене 11. јануара 1944. године. У Грбавцима је одржан помен и упаљене свијеће на 13 гробова у Грбавцима. У Подградцима, на мјесту гдје су убијене одржан је парастос а код споменика у Подградцима, час историје. Учесници овог меморијала изнијели су своје ставове и породична сјећања на скојевке и њихову у борби за слободу у Другом свјетском рату.
Традиција
Ненад Шмитран: “Назив 13 Скојевки је историјски назив јер су оне страдале у Другом свјетском рату, са хладним оружјем и на свиреп начин. Одајемо пошту с циљем да се не заборави и да ова манифестација постане традиција. Треба да се настави. Требало је и прије да се одржи али никад није касно. На овом подручју је страдало доста становништва у Другом свјетском рату са подручја Козаре и поткозарских села, од усташа и друге војске која је била на овом подручју у Другом свјетском рату.”
Радованова тетка Стоја
Радован Шмитран, похвалио идеју да се послије 80 година од страдања дјевојака одржи помен и организује програм обиљежавања.
“Желио бих да ово остане дуго у будућности. Међу 13 Скојевки је и моја тетка Стоја Малешевић. Она је на челу носила заставу и била прва међу њима. Сви су страдали и то не можемо промијенити, али не смијемо заборавити. Жалосно је шта се њима догодило, данас млади и не знају ко је 13 скојевки и не вјерују у њихове идеале, не поштују њихову жртву. Говорило се у мојој кући доста о Другом свјетском рату, два стрица су била у рату, били првоборци, носиоци Споменице а стриц високи официр. Он је Богдан Шмитран и написао је “Хронику Грбаваца” и све описао, и Грбавце и 13 Скојевки. То не смијемо заборавити, о томе морамо причати младима.”
Чувати успомену
Драгутин Шмитран:” Скојевке су дјевојке погинуле на седмом километру више Горњих Подградаца. То је био монструозан злочин непријатеља над њима и над три пионира. Важно је да се обнови и учврсти сјећање на њих и не заборави догађај од прије 81 годину. Радио сам 34 године у школи у Грбавцима и сваке године смо спомињали тај догађај из Другог свјетског рата, обилазили гробове, уређивале околину, присјећали се и читали историјске текстове. Треба да се обнавља и гаји сјећање на тај догађај.”
Четири сестре
Мирослав Илисић изгубио је четири тетке, четири сестре Илисић, кћерке његове бабе Јованке Илисић.
„Сада, кад то причам стежу ме емоције. Отац и баба су увијек о томе причали. Најстарија Зорка имала је 20, Милка 18, Живка 16 и Нада 14 година. Оне су изгинуле у тешким мукама. Баба је увијек причала о томе, о своје четири најстарије ћерке. Ова иницијатива је за нас велика. За тај догађај се временом заборавило и добро је да је покренута иницијатива да се обиљежи страдање и обнови друштвени дом који наси назив “13 скојевки,” њима у част.”
Милан Пилиповић
