На данашњи дан, 8. јула 2011. године, преминуо је познати лингвиста, поријеклом из Градишке, Милан Шипка.
„Милан Шипка је припадао плејади великих лингвиста међу којима су Александар Белић, Михаило Стевановић, Јован Вуковић, Миливоје Миновић и други“, нагласио је професор српског језика и књижевности, магистар Миленко Гагић.
Гагић је истакао да су сви они оставили велики траг у лингвистици и да је Шипка, који је из Градишке, насљедник звучних имена науке о језику.
„ Шипка је био челник у новом времену, који је свој истраживачки и научни рад базирао на темељним питањима српског језика“, рекао је Гагић.
Предсједник Удружења лектора Републике Српске Александра Савић напоменула је да је Милан Шипка био један од професора старог кова који се опробао у многим областима лингвистике чије књиге и приручници су помагали и помажу студентима да савладају поједине области лингвистике и истраживачима да боље упознају предмете којима се баве.
„Разговарала сам са неким његовим бившим студентима и имали су за њега само најљепше ријечи, а и сама у свом послу често користим његове књиге и приручнике. Нарочито сам поносна што могу рећи да смо земљаци“, навела је Савић.
Дугогодишњи директор Института за језик у Сарајеву, професор Педагошке академије и Академије сценских уметности, врстан лингвиста и велики популаризатор његовања језичке културе, Милан Шипка, преминуо је у Сарајеву 8. јула 2011. године, а сахрањен је у Бањалуци.
Филозофски факултет завршио је у Загребу, а тема доктората је био „Језик Петра Кочића“.
Велики дио свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.
Радио је као професор српско-хрватског језика и филозофије у Гимназији у Новом Граду, Учитељској и Вишој педагошкој школи у Бањалуци, потом је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, а био је научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и редовни професор Универзитета у Сарајеву – на Академији сценских умјетности и Педагошкој академији.
Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике. Са темама из те области гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању у Пољској и Новом Саду.
Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина.
Био је организатор и учесник великог броја домаћих и међународних научних скупова. Објавио је више од 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 20 књига (научних монографија, језичких савјетника, популарнонаучних текстова, уџбеника и приручника). Заједно са академиком Иваном Клајном објавио је „Велики речник страних речи и израза“.
Милан Шипка је рођен 7. октобра 1931. године у Драгељима у Градишци. Потиче из свештеничке породице.
С.С.Ц.
