Сјећање на Јованку Богојев: Учесник у ослобођењу Београда

У борбама за ослобођење Београда у Другом свјетском рату учествовала је Јованка Богојев из Нове Тополе. Она је преминула прије девет година (7. новембар 2016.) али је записано њено свједочење о посљедњим данима Другог свјетског рата.

За своју борбу са пушком у руци, добила је 32 одликовања и награда за ратне заслуге те хумани рад у бијелом медицинском мантилу. Јованин ратни пут почиње 1942. године. Учествовала је у борбама у Крипњу, Коцељеви, Шапцу, Обреновцу, на Сремском фронту… а потом, са ослободиоцима, наставила пут ка Београду.

„Учествовала сам у формирању славне Пете крајишке бригаде. Са друговима, Козарчанима, послије борби у Босни, стигла сам до Београда. Мој положај био је на Авали. Ту сам дочекала ослобођење главног града. Прегазила сам потом Сремски фронт а онда преко Зиданог Моста доспјела и у Загреб, гд‌је сам дочекала крај Другог светског рата“, говорила нам је Јованка Богојев, цијелог живота посвећена слободи и правди. Крај рата Јованка Богојев дочекала је у Зиданом Мосту.

У то вријеме имала је чин капетана прве класе. Послије рата уанпријеђена је у мајора. Послије рата отишла је у Ниш на школовање. Упоредо са радом, у Војној болници, стекла је звање медицинске сестре. Вратила се у Нову Тополу и запослила у локалној здравстевној станици, која је организационо припадала градишком Дому народног здравља.

Због мањка кадрова, Јованка је радила без ограничења радног времена, по потреби. У акцијама вакцинације д‌јеце, са тимом је непрекидно боравила у поткозарским селима и по неколико дана. Пензионисана је 1966. године. У вријеме поратне изградње Јованка је била акцијаш. Градила је пругу Шамац-Сарајево, учествовала и на акцији у Врању. Оба пута добила је ударничке значке.

„Имам много  одликовања, а похвале, дипломе и друга признања нисам ни бројала. Најдражи ми је „Орден за храброст јер себе сматрам храбром женом у борби за човјека, за његова права и за живот,“ говорила је Јованка Богојев, друштвено веома активна, посебно у очувању изворног стваралаштва Лијевче поља.

Осим породице, супруга Петра и троје д‌јеце, била је веома успјешна у друштвеном животу. Истицала се у борачким организацијама, помагала инвалидима и сиритоњи, учествовала на радним акцијама, чувала народне обичаје, изворну пјесму и народне ношње лијевчанског краја. Формирала је Изворну групу “Сноп”.

Током посљедњег рата, (1991. – 95.) иницирала је и провела многе акције у корист избјеглица, бескућника, помагала војску Републике Српске, прикупљала храну и друге потрепштине.

Рођена у Петровом селу

Јованка Богојев (ђев. Грлица) рођена је 1924. године у Петровом селу. У петанестој години прикључила се партизанским јединицама на Козари. Отишла је у борбу против окупатора, уз сагласност оца Петра Грлице који је био солунски борац.

Милан Пилиповић