Поред трактора без возача који реже бразду дугу и правну као шпагом оцртану, и сада, и ако у осмој деценији, гази Стојан Вуковић из Ламинаца, највећег села у Лијевче пољу.
Стојана у овом крају многи познају као Титовог орача због прегршти медаља освојених на предратним такмичењима у орању под називом “Титова бразда”, организованим у многим мјестима бивше државе од Триглава до Ђевђелије. О томе свједоче и исјечци из новина, дипломе, медаље и друга признања која овај вриједни пољопривредник чува у породичној архиви.
“На такмичењима најбољих орача бивше Југославије, прије педесет година, многе сам импресионирао напуштањем трактора у току орања. Убраздим на почетку њиве, подесим управљач и тракторске команде па лагано, пјешке поред ове пољопривредне машине све до краја дуге парцеле,” описује Стојан вјештину по којој се одувијек разликовао од осталих тракториста. Пољопривреду, њиву и бразду заволио је у дјетињству, трудио се да научи што више, да узоре, подрља, посије жито и обезбиједи рекордну производњу пшенице, кукуруза, јечма…
“У свему је најважнија бразда. Она представља почетак, темељ сваког сеоског посла. Уколико је њива квалитетно и на вријеме узорана, у такозваном агротехничком року, када земљиште има довољно влаге, када је бразда сложена као књига, сељак има чему да се нада. Од бразде све почиње и све зависи,” увјерава нас овај домаћин који током децембра, користи повољно вријеме за орање. Каже да је навикао радити и да је његов живот незамислив без бразе.
Такмичење “Титова бразда”, каже, дјеловало је стимулативно на младе пољопривреднике, као што сам ја био у вријеме највећих успјеха у овој дисциплини. “Мени је тада било важно такмичити се, побјеђивати, учити како се оре али раде други послови у пољопривреди. За мене је орање било понос а не стид или срамота, као што садашње генерације младих то сматрају, доживљавају… И зато сам и сада спреман, способан да се такмичим,” одлучно своје ставове о селу, пољопривреди и орању износи најпознатији Лијевчанин међу пољопривредницима. Он се одувијек борио за бољу организованост сељака, унапређење задругарства, разних видова удруживања.
Политички рад
Вуковић је био члан Централног комитета СК БиХ у његовом последњем сазиву. Показујући фотографију на зиду, он свједочи и о дугој традицији задругарства у Ламинцима. Први Управни одбор, забиљежено је на црно-бијелом, пожутјелом документу, у биљешци испод фотографије, формиран је 4. децембра 1933. године.
Милан ПИЛИПОВИЋ
