У пчелињаку Зорана Васића у Козинцима код Градишке, број друштава се убрзано повећава ројењем пчела. То је природан процес који код пчелара изазива велику пажњу и захтијева брзу реакцију, како би пчеле у краћем временском периоду ефикасно скинули са грана, и вратили у кошнице. У противном, пчеле ће наставити лет у потрази за дупљом у дрвећу или неком другом мјесту у природи.
У свијету пчела, ројење је природан и виталан процес који обезбјеђује опстанак и размножавање колонија. Када колонија постане превелика, дио пчела предвођених матицом, напушта кошницу и тражи ново мјесто. Пчеле се, у таквим околностима, као што је примјер код овог пчелара, најчешће настањују у крошњама дрвећа.
Како се пчеле роје, објаснио је Зоран Васић. Када је вријеме за роjење, матица ће привремено престати полагање јаја и напустити кошницу с великим бројем пчела радилица. Ове пчеле, као рој, обично се окупљају на оближњој грани или другом мјесту. Рој пчела шаље извиђаче у потрази за новим домом. Када извиђачи пронађу одговарајуће мјесто за које сматрају да би могло послужити сврси, рој ће се преселити на ту, нову локацију. Да би избјегли ројење а тиме, веома често, губљење нових пчелињих друштава, пчелари, поред још неких поступака, објашњава наш саговорник, морају обезбиједити довољно простора у кошници, додати сатне основе или цијеле нове наставке, зависно о врсти кошнице. То колонији омогућава више простора.
М.Пилиповић
