Никола Крагуљ је дао значајан допринос развоју градишке привреде, нарочито пољопривреде. На томе је често инсистирао у јавним иступима и разговорима за медијске куће. Подсјећамо, на његово објашњење настанка значајних предузећа која су заслужна за економски напредак Градишке.
“Прије свега треба навести да су за постојећи изглед Градишке, али и читавог подручја локалне заједнице заслужне генерације оних који су обитавали на овом подручју и на себи својствен начин креирале оно што данас имамо. Ипак, процес значајнијег инвестирање у пољопривреду и индустрију, али и пратеће инфраструктурне пројекте, започео је почетком шесдесетих година прошлога вијека.
Један од тих пратећих инфраструктурних пројеката био је и регулисање тока ријеке Саве на читавом дијелу који захвата подручје општине Градишка, што је подразумијевало и изградњу насипа у циљу одбране од поплава, а резултирало је значајним развојем пољопривреде у државном и приватном сектору.
У том периоду дошло је и до значајније миграције становништва према граду, као посљедице развоја индустрије како на ex југословенским просторима, тако и на подручју општине Градишка.
Ипак, најзначајнији природни потенцијал су пољопривредне површине, које чине двије трећине укупне површине општине која износи 702 километра квадратна.
То је детерминисало привредни развој и обезбиједило дугогодишње успјешно пословање Пољопривредно-индустријског комбината „ Младен Стојановић“, који је био окосница развоја у пољопривредној и прерађивачкој индустрији. Расположиви природни ресурси посебно су утицали на развој воћарства, повртарства и сточарства, а резултат тога су велики засади јабуке, крушке и других врста воћа, те дугогодишњег успјешног пословања фарме музних крава и товних свиња, што се одржало и до данас.
Вишедеценијско техничко-технолошко осавремењавање и праћење свјетских трендова, у синтези са адекватном кадровском политиком, резултирало је тиме да је крајем осамдесетих година пољопривреда на подручју општине Градишка имала учешће од 40 посто укупног друштвеног бруто производа.
Упоредо са стављањем у функцију природних потенцијала развијала се прехрамбена, али и друге гране индустрије.
Својеврсна специфичност овог подручја је и изградња прве пилане која је почела са радом прије 160. година, а базна основа почетка дрвопрераде биле су знатне количине шумских сортимената, превасходно вискоквалитетне буковине.
С тим у вези развијала се и производња масивног, тапацираног и плочастог намјештаја. У области металске индустрије успјешни привредни субјекти били су „Метал“ и „Јелшинград“, који је производио тешке машине за грађевинарство, те „Стандард“ који се бавио прерадом пластике за потребе производње електроинсталационог и других врста материјала.
Привредну мапу употуњавала су и предузећа у области текстилне индустрије и грађевинарства, односно ниско и високоградње, те експлоатације шљунка из ријеке Саве, са истовременим активностима на изградњи одбрамбеног система од поплава.
Све то резултирало је да и наведене гране индустрије учествују са 40 одсто у укупном бруто друштвеном производу, а преосталих 20 одсто чиниле су трговинска и друге врсте услужних дјелатности.
Битно је нагласити и чињеницу да су сви привредни субјект пословали у саставу великих система (РМК, ЈЕЛШИНГРАД, УНИС), те да су били извозно орјентисани,што је обезбјеђивало прогрес и ванпривредних дјелатности, као што су школство и здравство, а самим тим и прогрес укупног друштвено-економског развоја. Резултат свега тога је 15 000 радника који су, крајем осамдесетих година, били запослени у привредним субјектима и чињеница да је општина Градишка била међу четрнаест најразвијенијих локалних заједница Босне и Херцеговине.”
Тако је, за часопис Бизнис” говорио Никола Крагуљ, у првом мандате начелника Градишке.
Приредио: Милан Пилиповић
