Двије знаменитости које Крупу чине посебном, другачијом и љепшом о других градова у Крајини је модра и вјечна Уна, са дрвеним млиновима и мостовима изнад које се, на високој литици уздигао стари град. Овдје се препричавају многе легенде, о крупским љепотама, што чаролију природе и градитељску вјештину чини још знаменитијим.
Забиљежена је прича, која се уз то проноси и чува генерацијама да је Крупа имала принцезу, градитељску Крупану која је уточиште, пронашла овдје, у долини Уне и Крушнице, на бедему градећи средњовјековну тврђаву. Бијаше то у тринаестом вијеку, када су се, овдје наизмјенично смјењивале хрватске властеле и угарски краљ.
Тврђава се из тог периода помиње се под именом Псет. Кроз историју тврђава је претпјела многа рушења, али је ипак сачувала главне контуре, на којима је настао град.
У два наврата 1522. и 1523. године Сурин паша Босански покушао је са 2 000 коњаника и 5 000 војника освојити узвишење са градом. Оно што њему није успјело, остварио је четрдесет година касније, Мустафа-паша Соколовић. Историчари су записали да су 23. јуна 1565. године Османлије освојиле град и Тврђаву.
Од заузећа Крупе па до Карловачког мира 1699. године водиле су се честе борбе између аустријских и османских трупа. Према попису 1833. године тврђава у Крупи (у кадилуку Каменград), била је добро снабдјевена. Међу осталим ту је било 14 топова разних калибара, 3 300 ока барута, тј. 66 сандука, 60 ока олова у полуги, четири оке мисирског фитиља, пуно алата крампова, лопата и сјекира. Касније, око тврђаве ширио се град на истој или другој обали Уне а у близини, три богомоље, џамија, католичка и православна црква. Псет, на надморској висини од 230 метара је национални споменик БиХ, којег посјећују многи туристи. Одатле се види цијела Крупа и унска долина.
Раздаљине
Босанска Крупа је удаљена од Бихаћа и Новог Града по 34 км, од Бање Луке 122, од Загреба 148, а од Сплита 245-250 километарам.
Цесте споредног значења укрштају се у Крупској котлини са главном цестом и пругом дуж Уне и повезују Босанску Крупу са Санским Мостом, Босанским Петровцем и Цазином.
Назив мјеста
Име Босанске Крупе, од првих писаних трагова, које се помиње као трговиште, војна утврда, раскрсница путева истока и запада, одмориште краљева и жупана, мјесто и инспирација, описано је, опјевано или опричано у умјетничким дјелима. Свједоче о томе оставштина реиса Џемалудина Чаушевића, слике Уне Енвера Крупића и Лазара Дрљаче, филозофски радови Сафета Крупића, графике Бошка Карановића, а понајвише књижевна дјела Бранка Ћопића и чувена, за овај градић знаменита пјесма „Мала моја из Босанске Крупе“.
Милан Пилиповић
