Јутарња киша у Градишци, послије неколико сунчаних и сушних дана, утицала је на пужеве који су изашли из земље и других скровишта у потрази за храном. Они су, на старом бетонском зиду, формирали
својеврсну колону што је привукло пажњу пролазника.
На нашим фотографијама је, пуж виноградар (Хелиx поматиа) чест становник шума, ливада и осталих природних подручја, али и вртова, винограда и насеља.
То је један од највећих копнених пужева, често и на јеловнику неких ресторана. Лако га препознајемо по великој кућици крембијеле или жућкастосмеђе боје. По кућици су честе и благољубичасте линије. Има велик отвор из којег вири предњи дио тијела.
Пужево тијело је меко и свијено. Великим мишићним стопалом креће се и оставља слузав траг. Та слуз настаје из жлијезде на стопалу и служи за смањивање трења између стопала и подлоге. На глави су му велики рогови с једноставним очима на врху и мали тицала рогови са органима за опип, осјетило за равнотежу и мирис. Рогове пужеви могу увући ако се осјете угроженим, а то се лако може провјерити кад се упери прст према њима.
Пуж насељава многа станишта готово у цијелој Европи. Налазимо га и у шумама и у отвореним стаништима, посебно уз ријеке. Култивирана земља винограда, вртова и паркова пружа им такве услове. Кад се намноже, пужеви могу бити проблем, али у већини случајева само су добре комшије.
Милан Пилиповић
