Ако је ишта било предвидљиво у вези Луа Рида, то је била његова непредвидљивост. О Велветима не треба ни трошити ријечи, а ни његовим соло-радовима није фалило исте. У данашњем „Пуцкетању“ слушамо „Transformer“ који је у поређењу са остатком његовог опуса готово па умирујуће остварење. Наравно, ту је и велики Мик Ронсон, човјек којег никад не можете довољно нахвалити јер је својом гитаром бојао звук неких од највећих ликова којима је стајао уз бок. Попут продуцента овог ремек-дјела, извјесног Дејвида Боувија.
