Багрем је на нашим просторима јако спомињана и честа биљка која је, иначе, поријеклом из Канаде. У мају дрво украсе прелијепи цвјетови који се често користе у народној медицини јер дјелује љековито код прехладе и кашља. Ако желите брати багремов цвијет, знајте да га треба убрати непосредно прије отварања, а лист још док је млад.
Са било ког гледишта, багрем је невјероватно дрво, задивљујуће лијепо, њежно, са љековитим и козметичким својствима. Многи вртлари саде ову биљку као симбол среће и мира.
Не знају сви да је ово једно од најчешћих стабала на планети. Расте на свим континентима осим Антарктика. У свијету постоји најмање 500 врста багрема. Међу собом се разликују по нијансама цвијећа и лишћа, висини, величини и облику круне. Веома је интересантан „црвени багрем“.
Багрем је у народу познат као краљево дрво, хација, акација, бијело дрво, морска драча и синојка.
Има изразите и уочљиве цвјетове који расту у гроздовима и излучују пуно нектара и веома су мирисни. Јако су укусни и јестиви свјежи цвјетови, а могу се јести и као специјалитет на начин да се цвјетови прже претходно уваљани у тијесто за палачинке.
Вјероватно најпознатији дериват багрема је његов мед. Благог је укуса, свијетложуте боје и лијепог мириса и спада у цјењеније врста меда.
