У свијету писане ријечи нису чести случајеви да се неко подједнако успјешно бави и поезијом и сатиром. Бошко Гргић је живи доказ да је то итекако могуће, а квалитет његовог стваралаштва препознат је и изван граница наше државе. Његова кратка прича „Грожђе за мога Брану“ уврштена је у збирку под називом „Жена, пас и ја“ у издању угледне београдске куће „Алма“ и као таква представљена је на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду. Поред ове збирке Гргићеви афоризми нашли су се и у збирци „Јужнословенски афоризам 2023“, истог издавача и такође представљени на Сајму.
Гостујући у јутарњем програму наше телевизије, Гргић се присјетио и његових раних поетских радова којима се вратио у пјесми „Хиљаду питања“ за коју ће ове године бити награђен трећом наградом у категорије поезије на конкурсу „Истина о Србима“. Каже како су га искуства из протеклог рата усмјерила ка теми несталих бораца као једној од најболнијих када су у питању ратне судбине.
Гргић, наравно, не заборавља ни своју највећу страст, афоризме, по којима је регионално познат, па је тако са нама подијелио и пјесму „Босна“, као својеврсну комбинацију ових жанрова.
Бошко Гргић
БОСНА:
Између Калаја и Шмита
слушали смо краља и Тита.
Сад нас странци кушају
да се они слушају.
Па желе на концу
бити поклопац
босанском лонцу!
Али ако пукне лонац,
пукнуће и њихов конац,
и странци ће нестати за час,
оставиће на дну лонца нас!
Н. Ристић
