Страдање 13 дјевојака из Грбаваца, које су у јануару 1944. године, заједно са троје дјеце из Грбаваца и Турјака, ликвидирали Черкези, тема је документарног програма Радио-телевизије Градишка, чије снимање је почело у овом поткозарском селу.
Успомену на скојевке из Грбаваца чувају мјештани, антифашисти и сљедбеници тековина НОБ-а.
Сања Суботић Цумбо, уредница ТВ Градишка, каже за „Независне новине“ да је за њу овај програм веома изазован.
„Рођена сам и одрасла у Грбавцима. Увијек се у мојој породици и у школи у Грбавцима и Турјаку причало о скојевкама, о њиховој жртви. Ђаци су, док је постојала школа у селу, уређивали споменик и садили цвијеће. У Грбавцима се поштују жртве дјевојака које су у цвијету младости пале за слободу свога народа“, казала је Сања Суботић Цумбо након првих кадрова и изјава, снимљених ове седмице.
Кобне ноћи, 11. јануара 1944. године, прије него што се разданило, поред пута Горњи Подградци – Мраковица убијене су Зорка (Ристе) Илисић, Милка (Ристе) Илисић, Живка (Ристе) Илисић, Нада (Ристе) Илисић, а са њима и Живка (Милана) Илисић, Перса (Милана) Илисић, Зорка (Милана) Радић, Миља (Милана) Радић, Госпова (Симе) Зорић, Марија (Симе) Зорић, Стоја (Михајла) Змијањац, Стоја (Ђуре) Малешевић, Драгиња (Миће) Рашковић. Оне су носиле храну за рањене ослободиоце Козаре, рањенике у партизанској болници Буковица.
Исте ноћи, на истом мјесту, убијена су и дјеца, дванаестогодишњаци, Јово (Миће) Рашковић и Милош (Остоје) Малешевић из Грбаваца и Василија Борковић, дјевојчица из Турјака.
Њих су на седмом километру од Подградаца, гдје је ове године одржан меморијални скуп, пресрели Черкези на коњима, познати по бруталностима и злочинима у Поткозарју, како је то описао пуковник ЈНА и историчар из Грбаваца Богдан Шмитран у „Хроници поткозарског села Грбавци“.
О дјевојкама чија младост је чврсто узидана у темеље слободе, каже Сања Суботић Цумбо, испред ТВ објектива говорили су њихови сродници, комшије, мјештани… Међу њима су Драгутин Шмитран, Мира Угреновић, Миро Илисић, Боро Француз, Радован Малешевић…
„Моје тетке, сестре мога оца, Госпова и Марија Зорић, заједно су убијене. То је жалост и туга за генерације на овом кућишту, гдје су оне рођене, а ја сада живим и чувам успомену“, казала је Мира Угреновић, дјевојачки Зорић, показујући Партизанске споменице са Титовим потписом додијељене 29. новембра 1950. године у Београду. Истог датума одликоване су све скојевке.
Међу 13 дјевојака из села Грбавци Черкези су у једном дану убили четири кћерке Јованке Илисић (1905-1980) заборављене мајке са Козаре. Њен унук Миро Илисић испричао нам је да успомена на његове тетке Зорку (20), Милку (18), Живку (16) и Наду (14) не блиједи.
„Судбина моје баке идентична је судбини Стојанке мајке Кнежопољке и њеном лелеку за тројицом синова, Срђаном, Мрђаном и Млађеном, опјеваним у поеми ‘Стојанка мајка Кнежопољка’ Скендера Куленовића. Јованка, заједно са супругом Ристом, мојим дједом, живјела је, патила и умрла у болу за кћеркама. За њу се није много знало изван њеног села. Јованка и Ристо, по личној жељи, сахрањени су поред својих кћерки“, казао нам је Миро.
Он чува фотографију тетке Зорке, коју је потомцима завјештала бака Јованка.
Пјесничка инспирација
Страдање чланица Савеза комунистичке омладине из Грбаваца инспирисало је многе пјеснике. Међу њима су Драган Колунџија, Бранко Ћопић, Небојша Иваштанин, Данило Карапетровић и многи други, мање познати писци.
Независне / Милан Пилиповић
