ГРАДИШКА – Кад је било најтеже, у новом поплавном таласу у околини Градишке, када је вода неконтролисано надирала са свих страна, највише са козарских брегова, а куће, из којих мјештани нису на вријеме изашли, нестајале у мутној води, на сцену су ступили најхрабрији.
Ишли су гдје је најтеже. Одредиште – село Врбашка, седам километара од центра града.
У помоћ Јоји и Урошу Новаковићу, Жељку, Горану и Михајлу Малешевићу, Милану и Васи Петровићу, Жељку Васиљевићу дошли су Борис Милићевић, Драган Мацура, Бранислав Бјеловук, Мирко Ћорковић, Драган Шврака и Владислав Ћетојевић.
Они су чланови ронилачких клубова „Гњурац“ из Лакташа и „Свети Никола“ из Градишке. На вијест да су многа домаћинства у Врбашкој поплављена нису оклијевали.
„Заједно са Борисом Милићевићем и Владиславом Ћетојевићем, колегама из Ронилачког клуба ‘Гњурац’, био сам на терену, у Лакташима. Помагали смо становништву у поплављеним насељима поред Врбаса. Када смо ту обавезу завршили, сазнали смо за проблем у Врбашкој. И кренули смо“, испричао нам је Драган Мацура.
Он живи у Лакташима, а поријеклом је из овог села код Градишке.
Они су позвали у помоћ и колеге из Ронилачког клуба „Свети Никола“ из Градишке. Заједно су ступили у акцију.
„Прво смо телефоном ступили у контакт са најугроженијим породицама у Врбашкој, с онима до којих нити једна служба прије нас није успјела доћи. Направили смо прецизан план. Ноћ се приближавала, ниво воде се повећавао, а овим породицама, са бројним укућанима, понестајало је основних потрепштина“, каже Мацура.
Чланови његовог тима причају да је до сваке куће било тешко доћи, али нису имали дилеме.
Одлучили су да иду у помоћ, по сваку цијену, без обзира на околности и опасности, које су непредвидиве.
„Наша одлучност, искуство и опрема гарантовали су успјех. Користили смо чамце, возили се, газили дубоку воду, колико је то било могуће, и савладавали једну по једну препреку. Захвалност једне породице којој смо доставили храну, воду и хигијенске потрепштине давала нам је снагу и охрабривала нас да се упутимо и до других“, испричали су нам рониоци из два града на истом, заједничком задатку.
Прво су дошли до породице Миле Петровића, која има десет чланова. Његова кућа била је на средини бујице, а вода изнад метра у свим просторијама у приземљу.
„Много су се обрадовали јер смо први дошли до њих. Огромна вода, бујица око куће, све руши и носи. Страх се увукао. Највише се уплашили дјеца и старији. Наш долазак, осим помоћи, њих је охрабрио. Тако су нам рекли. Видјело се то у њиховим очима, гестовима и поступцима“, наводи Драган Мацура.
До куће Жељка Васиљевића газили су воду до рамена.
„Вода висока, продрла у кућу. Сви се склонили у поткровље чекајући помоћ и повлачење воде. Споро се дешавало и једно и друго. Осјећај да смо за њих урадили нешто добро, да смо помогли, вриједан је сваког труда и напора“, сматрају Бранислав Бјеловук и Мирко Ћорковић из Градишке.
Њихова акција трајала је до касно, у ноћ, у петак, 28. марта. Борили су се са воденом стихијом све док је било могуће и безбједно.
Чамцем евакуисали пацијента
Ватрогасна јединица, Горска служба спасавања и Хитна служба Дома здравља Градишка спасили су дијализног пацијента из поплављене куће у Лужанима.
„Организовали смо акцију, удруженим снагама, све у детаље испланирали и гуменим чамцем евакуисали пацијента. То је била борба са поплавом и трка са временом за спас и живот болесника“, казао је Слободан Кнежевић, начелник Градског штаба цивилне заштите Градишка.
Комшијска солидарност
Мјештани Чатрње спасили су стотину бикова из поплављене фарме Борислава Курте у овом селу.
Након ове акције наставили су даље. Заједнички су поставили вреће са пијеском и одбранили село од набујале ријеке Јурковице.
„У овако тешкој ситуацији солидарност се показала у најбољем свјетлу. Становници угрожених подручја су се међусобно помагали, не чекајући градске службе“, рекао је Душан Вранић из Лужана, учесник ових акција.
