Командант Осмог пука Станко Диклић наредио је да два бомбардера „бристол бленхајм” са аеродрома Ровине нападну циљеве у Аустрији. За пратњу су одређена два ловца типа „харикен” са оближњег аеродрома Александровац. Истог дана, 6. априла поподне, полетели су на свој најважнији задатак, бомбардовање положаја Трећег рајха. Била је то храбра и одлучна освета за разорени Београд. Пилот, наредник Карло Мурко са којим су посаду чинили извиђач Иван Панџа и стрелац Раденко Малешевић, оставио је запис о том догађају, у ваздуху, изнад Граца: „Осматрам небо, чисто је. Са леве стране види се пут претрпан тенковима. Испод мене је железница, над којом бришем са 380 километара на час. Предграђе Граца. Дижем се на 300 метара и дајем знак извиђачу. За неколико секунди ћу одбацити бомбе. Сада! Прва бомба је треснула међу вагоне, друга на сплет кружних скретница. Отворио се велики кратер. Трећа бомба је порушила двоспратно железничко складиште, изнад чега се нагло дижем у оштром заокрету изнад димних експлозија бомби. Четврта бомба одлетела је преко крова складишта, чију експлозију нисам видео услед пењућег заокрета. Ван себе сам од одушевљења. Успело ми је. Бомбардовао сам Трећи рајх. То вам је за Београд!”
Други југословенски авион, са источне стране, прелетео је готово истовремено главну железничку станицу где су транспортери чекали на отпремање војних јединица и хране, и бацио три бомбе. У близини је била зграда Трговачког удружења. И овде су последице биле велике. Две хале са око 60 вагона намирница су изгореле, наведено је у аустријским извештајима, у којима је описано дејство посаде коју су чинили пилот Ђорђе Путица, извиђач Иван Салевић и непознати стрелац. Радионице грађевинске фирме „Гранит” уништене су у ширини од 25 метара, а запаљено је неколико војних и државних објеката. Око 400 становника у том делу града је евакуисано. Штета од бомбардовања ваздухопловства Краљевине Југославије, првог дана рата, била је велика.
Ни другог дана рата, 7. априла бомбардери из Лијевча нису одустали од напада на циљеве, дубоко на територији Аустрије. Овај пут, у рано јутро, око четири, из Нове Тополе, полетеле су три посаде на „бленхајмима”. Одређени су циљеви, Фелдбах, Филах, Глахенберг и Вилдон. Историчар Драган Крсмановић сматра да је ратно ваздухопловство Краљевине Југославије, једини род војске који је спремно дочекао априлски рат.
„Већ 12. марта извршена је мобилизација. Договорен је прелазак на ратне аеродроме. Опремљеност авијације била је солидна. Доминирали су ваздухоплови старијег типа, али је било и модерних авиона, немачке, британске и француске производње”, објашњава Крсмановић.
Пилоти стационирани на аеродромима у Лијевче пољу, показали су борбену способност и виталност авијације Краљевине Југославије. Част државе која је нестајала у пепелу и диму окупаторских бомби, чували су хероји краљевског ваздухопловства. Њихови подвизи заузимају светле странице српске историје.
Инспирисао генерације за војнички и пилотски позив
Свето Савићевић, официр Војске Републике Српске у пензији и брат пилота Ивана Салевића, рекао је да се увек њиме поносио. „Поседујемо фотографије и документе о Ивану и његовом ратном путу. Поносан сам на све што је он урадио. Он је утицао да се и ја определим за војни позив и останем у Бањалуци. Мој син Саша је такође пилот”, казао је Свето Савићевић.
Милан Пилиповић / Политика
