Старе, запуштене воћке, којих има много у околини Градишке, треба такође његовати, као и младе засаде јер оне, у кратком периоду могу дати богат род.
Стару јабуку и крушку, је потребно његовати, а ту је најважнија резидба. Родне гране старинских сорти јабука налазе се углавном само на ободу крошње, раст грана је минималан, а коријенов састав се углавном више не обнавља. То код старих стабала смањује родност и квалитету плодова.
Правилном резидбом стара стабла се помлађују, продужује им се животни вијек и раздобље родности. Након помлађивања стабло боље роди, а плодови су квалитетнији. Резидбом се одстрањују оштећене и суве гране као и оне које су се објесиле због преобилног рода из претходне године. Крошња се прорјеђује изрезивањем сваке друге гране и на тај начин стимулише се раст нових грана.
Интензитет орезивања
Интензитет резидбе прилагодава се стању крошње, тако да се слабија крошња орезује мање, а густа интензивније. Након интензивне резидбе, тијеком двије године здрава воћка обично потјера много нових грана које треба поново прориједити и њима формирати нову, помлађену крошњу. Оваквим захватом може се сачувати воћка за још неко вријеме и спасити сорта од изумирања.
Са старих стабала потребно је такође уклонити имелу, веома честог наметника који на запуштеним стаблима може у потпуности обрасти крошњу и угушити читаво стабло. Имела је полупаразит којег углавном шире птице разносећи љепљиве сјеменке по гранама воћака.
Припремио: Милан Пилиповић
