ВИЈЕСТИ

Обиљежена 33. годишњицa формирања Србобранске бригаде

У организацији Удружења „26.март“,  у Културном центру Градишка вечерас је одржана Академија поводом обиљежавања 33 године од формирања 19. пјешадијске бригаде Србобран. 
 
Предсједник Удржења „26 март“ Горан Ћулум рекао је да су након 33 године емоције бораца Србобранске бригаде прожете тугом јер ни након храбре борбе нису успјели да спријече егодус Срба из Доњег Вакуфа/Србобрана, те поносом јер су ипак дали немјерљив допринос одбрани Републике Српске. 
 
„Бригада је имала око 5.500 бораца. Погинуло је њих 331, а још 23 борца су погинула у другим бригадама. Прије рата је у Доњем Вакуфу живјело 9.530 Срба и 420 Југословена, који су већино били Срби. Сви су 13. септембра 1995. године наспустили Доњи Вакуф, као и још близу 4.000 Срба из Травника и Бугојна, који су такође били у саставу тадашње општине Србобран“, рекао је Ћулум.  
 
Генерал у пензији Момир Зец, који је био ратни командант 30, пјешадијске дивизије Војске Републике Српске, подсјетио је да је Србобранска бригада била  у саставу ове дивизије, те нагласио да су је чинили храбри борци који су дали свој ратни допринос на бројним ратиштима „Посебну улогу бригада је имала почетком рата, када је држала око 100 километара линије фронта од Травника до Јајца. Тада су сачували Србе на том простру да им се не понови трагична историја из Другог свјетског рата. Пред крај рата морали су се повући на Влашић. Србобран нису изгубили својом кривицом, а храбро су бранили свој народ приликом повлачења“, закључио је генерал Зец.
 
Поводом обиљежавања 33. годишњице формирања Србобранске бригаде, Удружење „26. март“ је додијелило захвалнице заслужним појединцима и организацијама, Плакета је додијељена Граду Градишка, а Повеља градоначелнику Зорану Аџићу. 
 
Аџић је захвалио борцима ове бригаде на доприносу у стварању и одбрани Српске, те нагласио да је обавеза српског народа да се са посебним пијететом сјећа њихових сабораца који су погинули у борби за слободу. 
 
Он је нагласио да је већина Срба из Србобрана 1995. године слободу и нови дом нашли у Градишци и дали значајан допринос њеном развоју у посљедње три деценије. 
 
М.М.

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button