У Миљевићима, градишком селу у Поткозарју, од школства су остале само црно-бијеле фотографије у љетопису Основне школе у Новој Тополи. Школско звоно овдје је давно утихло. Остале су само успомене на то вријеме. Прва школа почела је радити 1945. године у приватној кући Украјинца Јозефа Риша. Било је тада 40 ученика. Прва учитељица Стојанка Матавуљ имала је много посла и мотива јер је учила прву поратну генерацију, док су још згаришта спаљеног села била свјежа.
Настава у Ришовој кући, потрајала је до 1967. године, када је радним акцијама изграђена нова школска зграда. У њој је настава почела 1968. године, када је у Миљевиће стигла учитељица Гордана Жмирић из Машића. У то вријеме у школи је било тридесетак ученика. Сваке године, број се смањивао, као и број становника у овом селу.
Према попису 1971. године, у Миљевићима је било 332 становника. Двадесет година касније, евидентирано је 237 становника. Према последњем попису, 2013. године у овом селу евидентирано је 196 становника. Садашња реалност је још поразније јер по процјени мјештана, у Миљевићима је упола мање становника. Четвороразредна школа, затворена је, неколико година, након посљедњег рата. Школска зграда, чами без ученика више од двије деценије. Школарци из Миљевића путују на наставу у Нову Тополу а неколико средњошколаца у Градишку.
Милан Пилиповић
