Нереално високе цијене, комуналне услуге, те онлајн преваре само су неки од проблема које муче потрошаче у БиХ, ријечи су ово наших саговорника поводом Свјетског дана заштите потрошача, који се обиљежава 15. марта.
Снежана Шешлија, предсједница Удружења потрошача „ToPeer“ из Добоја, казала је за „Независне новине“ да потрошачи и даље врло мало знају своја права.
„Иако постоји доста удружења која се баве заштитом права потрошача, постоји доста пропуста које потрошачи направе, а наравно трговци користе то њихово незнање“, казала је Шешлија.
Додала је да на дневној бази они имају 10-15 приговора, позива, те како је рекла, приговори се отприлике дијеле на два дијела.
„Један део се односи на горући за стандард наших грађана, а то су нереално високе цене и немогуће их је пратити зато што се мењају на дневном нивоу, некада је то за пет, некад за 10 фенинга“, казала је Шешлија и истакла да грађани на крају никад не знају да ли ће нешто плати марку или 1,15КМ.
Како је рекла, друга група приговора се односи на рад предузећа комуналних услуга.
Истакла је да највише приговора имају од популације која има 50 и више година, јер, како је додала, они знају за своја права.
„Млађу популацију то не занима, јер углавном су још на буџету код родитеља“, додала је Шешлија.
Да свакодневно имају позиве од стране потрошача који им се жале највише на онлајн преваре, али и на комуналне услуге, као и сервисирање кућанских апарата, казала је и Гордана Булић, предсједница Удружења потрошача Тузланског кантона.
„Али ту су и цијене основних животних намирница које, нажалост, расту и превазилазе сва негатива очекивања потрошача“, казала је Булићева.
Саша Марић, омбудсман за заштиту потрошача у БиХ, казао је да је број жалби које Институција омбудсмана за заштиту потрошача заприма у порасту већ пет година заредом, а као и претходних година, жалбе су биле доста разноврсне, од телекомуникацијских услуга до онлајн трговине.
„Тако је од 2019. године број жалби са 600 порастао на 1.300 у 2023. години, а претходна 2024. година завршена је с 1.400 запримљених жалби“, рекао је Марић, додавши да су се потрошачи највише жалили на телекомуникацијске услуге, комуналне услуге, робу опште економске потрошње, финансијске, туристичке услуге, те у задње вријеме и онлајн трговину.
Када је у питању онлајн трговина, каже како је број жалби везан за такав вид трговине у порасту, посебно након пандемије изазване вирусом корона.
„Међутим, велики број пријава односи се на преваре, попут лажних продавача и непостојећих производа, што излази из оквира потрошачких права и прелази у домен кривичних дјела. Такве случајеве Институција је просљеђивала одјелима за сајбер криминал при Министарству унутрашњих послова“, казао је Марић.
Говорећи о поскупљењима, Марић је истакао да су цијене хране у БиХ у посљедње четири године нагло порасле, при чему је тај тренд посебно изражен у протеклих 12 мјесеци.
„Анализа Институције крајем 2024. године указала је на то да је главни разлог раста цијена енормно повећање трговачких маржи у ланцу дистрибуције и снабдијевања, будући да се глобалне цијене нису повећавале у истој мјери као оне на бх. тржишту“, казао је Марић.
Додао је да су потрошачи у БиХ све свјеснији својих права, што потврђује раст броја поднесених жалби.
Обиљежавање
Свјетски дан права потрошача први пут је обиљежен 15. марта 1983. године и од тада се користи као важна прилика за покретање различитих кампања. Тако је на 25. годишњицу, 2008. године, покренута кампања „Генерација нездраве хране“.
Иначе, Свјетски дан права потрошача је и прослава солидарности унутар Међународног покрета потрошача, који има задатак да промовише основна права свих потрошача, да захтијева поштовање и заштиту тих права те протестовање против злоупотребе тржишта.
