У једном тренутку су у Републици Српској градови ницали као печурке послије кише. Али да би се један простор могао назвати градом, он треба да буде мјесто које може да понуди породичном човјеку све што му је потребно. Зато смо се и потрудили да Градишку направимо таквим градом. Наша жеља је да она буде по мјери сваког њеног становника.
ГРАД ИСПОД ГРАДА
Ово у разговору за Ослобођење каже бивши директор Завичајног музеја у Градишци и актуелни градски менаџер града на Сави Бојан Вујиновић. Рођен у Стоцу, одрастао у Требињу, студирао у Београду. Данас живи у Бањој Луци, а ради у Градишци и жели да од Градишке направи савремени град.
– Градишка је посљедњих година добила много тога. Паркове, тргове, фестивале, споменике. Сада желимо да Градишка добије и туристичке туре ријеком Савом. Направили смо туристичко пристаниште. Градишка заправо обухвата више од 50 километара обале. То је огроман потенцијал који морамо да искористимо, казао је Вујиновић.
Градишка је, додаје он, одувијек била транзитни град. Савом би могле да броде приватне бродице које би биле пуне туриста. Са друге стране, у близини Градишке се налази Козара, која такође има велике потенцијале.
Српска Варош је прича о српском идентитету, српској интелигенцији са краја 19. и почетка 20. вијека
– Козара може да постане планина која ће и љети и зими бити привлачна за многобројне туристе. Само морамо да престанемо да разговарамо о потенцијалу. Морамо да радимо и да припремамо пројекте. Ако те пројекте претворимо у конкретне ствари, онда ће све бити другачије. А простора за то је и превише, сматра Вујиновић.
У Градишци се годинама одржава Римски фестивал, на којем се представља античко насљеђе ових простора. Градишка је, односно некадашњи Сервицијум, била најважнија лука на ријеци Сави коју је основао сам Октавиан у првом вијеку прије нове ере.
– Управо на овом мјесту, у градском парку, налази се град испод града. Испод нас се налазе Бербир и остаци Сервицијума. Направили смо античке руте и сваке године управо на том фестивалу сабиремо шта смо све до сада урадили. Основали смо и позоришни фестивал “Љубица” у знак сјећања на прву професионалну глумицу у Босни и Херцеговини Љубицу Стефановић. Вратили смо у наш град глумца Златана Видовића, који је постао препознатљиво лице, истакао је Вујиновић.
У једној малој Градишци се, додаје он, за шест дана, колико траје фестивал “Љубица”, прода 2.500 улазница и то је огроман успјех. Изграђен је и централни трг који носи презиме Чубриловић, јер је управо то најзнаменитија породица Градишке. Вујиновић каже како би волио да у наредном периоду буде завршена и Српска Варош.
– Српска Варош је прича о српском идентитету, српској интелигенцији са краја 19. и почетка 20. вијека. То је дио града у близини недавно обновљене Православне цркве чија је градња започета 1822, а завршена 1866. године. Од тада је једном рушена, а три пута обнављана. Све ово свједочи о тежњи и идеалу тадашње српске интелигенције да заједно са црквеним великодостојницима улаже у образовање дјеце, те на тај начин гради и развија свој град и државу, истиче Вујиновић.
Тадашњу српску интелигенцију чиниле су породице Чубриловић, Видовић, Суботић, Малић, Брковић, Давидовић, те многе друге распоређене унутар Српске Вароши на потезу од куће Васе Видовића (данашња Шумарија) до куће Чубриловића (данашњи трг Чубриловића са централном статуом Вељка Чубриловића).
ТЕСЛИН ПАРК
– На том подручју планирана је обнова Српске Вароши са шеталиштем, угоститељским и другим садржајима. То ће бити наша мала Скадарлија. Сачувано је 70 одсто фасада и зграда из доба Српске Вароши, што је веома добро за овај пројекат. У склопу Српске Вароши предвиђено је формирање два трга, Петра И Карађорђевића и митрополита Ђорђа Николајевића, рекао је Вујиновић.
Градишка обухвата више од 50 километара обале и то је огроман потенцијал који морамо да искористимо
Градишка је својевремено имала већи број културних и просвјетних друштава него Бања Лука и та друштва су била извор здравих идеја, очување идентитета и писма. Градишка ће да добије и кинетички парк Николе Тесле.
– Вајар Бојан Микулић из Бање Луке је спремио једну кинетичку скулптуру која треба да представи науку и научни рад Николе Тесле. То дјело треба да нам пошаље огромну поруку о безграничности науке. Желимо да шаљемо универзалне поруке из Градишке и да Градишка постане омиљено мјесто за живот, закључио је Вујиновић.
Горан Дакић, Ослобођење
