Кемал Монтено је најпознатији и најпопуларнији бх. кантаутор двадесетог вијека, са каријером од Омладинског фестивала у Суботици, 1966. године, до смрти 21. 1. 2015. Познат је као највећи романтик међу тенорима, а својим је именом и презименом уписан у анале југословенске и постјугословенске популарне музике . Рођен у граду под Требевићем 1948. године, који је постао његов заштитни знак.
Монтено је посебно успјешан био као кантаутор. Направио је велики број пјесама за себе и друге. Никад није штедио њежне ријечи и раскошне тонове. Био је пријатељ Арсену Дедићу и Габи Новак, Даворину Поповићу (Индеки), Терези Кесовији и Здравку Чолићу. Свакоме од њих написао је музику и/или текст за барем један хит. Најпознатији су “Памтим само сретне дане”, “Бацила је све низ ријеку”, “Моја посљедња и прва љубави” и “Гори ватра”.
У четрдесет година бављења музиком, Кемал је написао и отпјевао приближно 250 пјесама. Занимљиво је да је сваком члану своје уже породице написао пјесму. Супрузи Бранки, кћери Адријани, сину Ђанију и унукама Лејли и Лори. Успомену на Кемала, уз незаборавне дуете, највјерније чувају његове антологијске пјесме из 70-их, „Једне ноћи у Децембру“, „Није хтјела“ и „Сарајево, љубави моја“. МУЗИЧКИ РЕТРОВИЗОР можете слушати сваког уторка и петка на 98,8 МегаСрца!
Прегледач звучних записа
