Добро познато име у свијету музике је Нинослав Тики Добријевић, музичар и мајстор тона, који се посљедње три године бави и бициклизмом, а однедавно је иза њега једна од најтежих трка у свијету ултрабициклизма „“B-HARD Ultra Race & Brevet““, на којој је прешао 1.215 км и невјероватних 16.000 метара укупног успона.
Бањалука је шести пут била домаћин бициклистичког ултрамаратона од 14. до 19. јуна, учествовало је више од 130 бициклиста из свих земаља Европе, Азије и Америке, а како Добријевић каже за „Независне новине“, ултрабициклизам је диван спорт који захтијева одређену зрелост и изузетну психичку стабилност.
„Управо из тог разлога то је спорт у којем је највећи број такмичара у четрдесетим или познијим годинама живота. Већина ултрабициклиста су људи који се никад раније нису активно бавили спортом и потичу из потпуно других сфера. Тако је сасвим уобичајено да возите раме уз раме са бившим коцкаром и алкохоличарем, бившим професионалним рели возачем, локалним свештеником, професионалним куваром, професором са факултета или са рок музичарем. А свима је заједничко да кроз овај екстремни спорт желе постати најбоља верзија себе“, прича Добријевић.
Напомиње да се релативно кратко бави бициклизмом, три године, а како истиче, ова трка је у овом тренутку круна свега што је учинио у овом спорту.
„За разлику од професионалног бициклизма који има своја стриктна правила и гдје се све дешава под окриљем кровне бициклистичке федерације (УЦИ), овдје су ствари мало опуштеније, што у пракси значи да сте заправо препуштенији сами себи. Нема тимова, нема подршке, нема спонзора. Не постоје стриктна правила тренинга, тако да је добар дио свега на вама и сопственој сналажљивости да пронађете модус за преживљавање екстремних напора које овај спорт носи са собом. Али, ако бих морао подвући црту, конкретне припреме за овогодишњу трку почеле су почетком ове сезоне и трајале су неких четири до пет мјесеци“, каже Добријевић и додаје да прије само неколико година није знао ништа о ултрабициклизму.
„Међутим, упознао сам се са неколико људи из тог свијета, између осталих и са Никицом Атлагићем, који се након завршетка професионалне бициклистичке каријере посветио ултрабициклизму и своју страст претворио у најпрестижнији догађај тог типа у нашем региону – Б-Хард. Ако се питате шта то једну трку чини тежом од осталих, то су, поред дистанце, количина успона на трци, дистрибуција тих успона и нагиби који се морају савладати, тј. конфигурација терена, врста подлоге на којој се вози, те сама маршрута, односно конекција са насељеним подручјима. Битно је напоменути да је Б-Хард селфсуппортед трка, тј. све на трци морате да урадите сами и никакво примање помоћи са стране, осим на контролним тачкама, није дозвољено и значи дисквалификацију из трке“, објашњава Добријевић.
Напомиње да је пандемија вируса корона промијенила његов живот из коријена.
„Морао сам престати да радим, остао сам без икаквих прихода и упао у велику егзистенцијску кризу. Са друге стране, одједном сам имао огроман вишак слободног времена и могућност да се први пут посветим самом себи. Срео сам се са поприлично потрошеним средовјечним човјеком од скоро 140 килограма који болује од хипертензије и који неће још дуго. Када дођете до такве спознаје, немате превише опција. Заправо, за мене је једина опција била да ствари промијеним из коријена. Речено – учињено. У првих годину дана сам скинуо 40 килограма, иницијално сам поправио здравствено стање, а онда се вратио љубави из студенских дана – бициклу“, прича Добријевић и напомиње да га је супруга у потпуности подржала у томе.
„И не само подржала, него се и прикључила, тако да и сама данас вози ултрадистанце. Испоставило се да бицикл није само спортски реквизит, него и страшан кохезиони фактор породице. Па шта човјек више да пожели? Поврх свега, активно бављење овим спортом ми је помогло да постанем бољи у свом примарном послу, јер се ради о потпуно опозитним активностима које се заправо савршено допуњују и помажу ми да будем бољи и ефикаснији у сваком погледу“, рекао је Добријевић.
Додаје да је у овој години прешао 7.254 км и укупно савладао 68.248 метара надморске висине.
„Откад сам почео са овим прије три године, прешао сам 37.368 км. Још мало па круг око планете. Сваки спорт има своје издатке и у сваком спорту имате различите класе опреме. Тако вам за бициклизам у старту треба неколико стотина марака за исправан бицикл и добра воља. Послије цијене иду горе. Вртоглаво. Тако је за почетнички такмичарски бицикл потребно издвојити неколико хиљада марака, а врло брзо се може догурати и до неколико десетина хиљада марака. Када на то додате поприлично скупу пратећу опрему, гардеробу, електронске уређај, схватите зашто ово није масовни спорт“, објашњава он.
Напомиње да медаља коју је добио након трке представља остварење личних хтијења и амбиција.
„Та медаља је за мене отјелотворење побједе над самим собом, јер се све своди на то да ја желим бити бољи од оног себе који сам био јуче. Много њих је ову трку извезло брже, боље, јаче, атрактивније. Ја им се дивим и поштујем њихова постигнућа, али моја лична побједа је једино што ме води у свему овоме“, закључио је Добријевић.
Извор:Muzičar iz Banjaluke uz bicikl pobijedio sam sebe (nezavisne.com)
