Када му је потребан одмор, на врелим данима овог љета, Миленко Голић, аутоменаничар из Врбашке посегне за хармоником. У својој радионици, поред полица са алатом и резервним дијеловима, Голић често свира.
„То је моја најбоља терапија. Имам много посла, често мој радни дан почиње у пет ујутро а завршава касно навече. Вријеме је неповољно, високе су температуре. Када ми је најтеже, када се уморим, тада свирам. Неколико пјесама, народних кола, и опет се осјећам веома добро, спреман да наставим посао,“ испричао нам је Миленко Голић, дугогодишњи музичар и учесник многих културно-умјетничких програма у своме селу.
О механици и музици, радо радо прича. Ове двије теме за њега су најважније. Оне га испуњавају а свакодневицу чине садржајном.
„Многи питају, шта је ту заједничко. Мој одговор је логичан и јасан. Заједничко за механику и музику је моје интересовање, моја љубав према мајсторлуку, машинама, моторима, браварији и према пјесми и музици. И једно и друго је стално истраживање и учење. А то је за мене изазовно,“ одговорио нам је Голић.
М.Пилиповић
