Милан Пузић (30), атлетичар из Нове Тополе, истрчао је у Славонском Броду ултрамаратон од 100 километара. То је још један велики успјех овог спортисте, остварен првог викенда у марту.
Тако је богатој колекцији медаља Пузић додао још једну, веома вриједну.
„Припремао сам се, вјеровао да ћу успјети и посрећило ми се. Истрчати 100 километара за мене је велики успјех. Атлетика је моја страст и љубав. Овом спорту посвећен сам од дјетињства, судбински ме она носи кроз живот“, казао је Милан Пузић за „Независне новине“.
Бројне медаље са атлетских такмичења у земљи и региону, из Београда, Бањалуке, Ријеке, Градишке, Приједора, свједоче о успјесима Милана Пузића.
Сваки пролазак кроз циљ за њега има посебно значење. Медаље и друга признања, попут најновије у Славонском Броду, шаљу вишеструку поруку, свједоче о његовој упорности, побједничком духу и менталитету, снази и вјери у себе.
„Посебно су ми драге честитке и подршка породице, маме Милкице, оца Слободана, сестре Сњежане. Захвалан сам родбини и комшијама који су увијек уз мене“, нагласио је наш саговорник.
Његов успјех на атлетској стази има вишеструко значење. То су побједе значајније од спорта.
Овом инсталатеру централног гријања, запосленом у Новој Тополи, биле су потребне двије године, чак и више од тога, да прохода, али је касније сав тај заостатак вишеструко надокнадио.
Милан се, већ првих дана живота, након рођења, 6. априла 1994. године, суочио са тешкоћама. Љекари су му давали мале шансе да ће уопште преживјети, а поготово проходати. Миланови родитељи су вјеровали у успјех и томе су се посветили. Тако је постао борац за живот. И успио.
Милкица Пузић, Миланова мајка, срећна због његових медаља и диплома, којих је готово пуна соба, каже да је проходао релативно касно, касније него његови вршњаци. Практично, догодило се то у трећој години.
„Не знам како сам почео трчати, ваљда сам ту потребу одувијек осјећао. Имао сам сталну жељу да будем бржи, да истрчим даље, да себи постављам нове циљеве и да их остварујем. Такав сам, себе другачијег не познајем. Ни на једном маратону, ма колико било тешко, нисам одустао него истрчао до краја“, појашњава Милан.
Упорност и јака воља увијек побјеђују, сматра Милан Пузић, који након радног времена или викендом, без обзира на временске услове, вјежба, трчи, сања о новим успјесима…
Тренирам, прича Милан, трчећи од Нове Тополе до Бањалуке, до Козарске Дубице или до Мраковице. У два правца, свака од ових релација износи 100 километара. То су биле његове припреме за ултрамаратон у Славонском Броду.
Порука охрабрења од комшија
„Милан је нашао свој свијет у којем господари и већ неколико година не скреће ни лијево, ни десно. Упорност, труд, мало крајишког ината, зато што је оспораван на спортском пољу, дали су резултат. Тако је код сваког прегаоца. Прво га понижавају, оспоравају, па на крају славе. Драги Мићко, твоји родитељи, сестра, ујко и ујна, родбина, треба да буду поносни јер су нам, као дар од Бога, дали таквог комшију. Милан Пузић је амбасадор Градишке“, написале су Миланове комшије у поруци нашој редакцији, након његовог успјеха у Славонском Броду.
Милан Пилиповић/Независне
Milan Puzić prohodao u trećoj godini, danas ruši rekorde i predrasude (nezavisne.com)
