Фосиле који највјероватније припадају периоду прије пет милиона година и старијем, када је овдје постојало Панонско море, а ови крајеви били на његовим ободима, у Горњој Јурковици код Градишке пронашао је мјештанин Милан Поповић.
То су окамењени остаци шкољки, морских звијезда, пужева, морских животиња и других организама.
На истој локацији, тридесетак километара од Градишке, Поповић је пронашао и утиснуте трагове или фосилне записе, који према наводима Душана Којића, археолога у Завичајном музеју, потичу из старијег развојног периода.
„У потоку близу куће, гдје има много кречњака и угља, пронашао сам више окамењених шкољки различитих боја и величина. Има их и на другим локацијама у селу, које је, како сматрају научници, било на крају, на обали Панонског мора. Ту су се вјероватно сусретали море и копно. Ово су докази таквој тврдњи“, сматра Поповић.
У фосилима је препознао различите облике.
„Сваки од ових окамењених облика је занимљив на свој начин. У мојој збирци су такође остаци животињских скелета, животињске кости, окамењени пужићи, мала морска звијезда…“.
У Горњој Јурковици, испричао нам је Поповић, постоје и други трагови бурне и значајне прошлости.
Савино брдо је због остатака легура, мјешавине жељеза и других метала, означено у народу као громовито.
На том мјесту често ударају громови па од њега народ зазире и избјегава ту да ради било шта, да сакупља сијено кад се наоблачи. Очигледно је да на Савином брду постоје залихе жељезне руде.
„Не иди на Савино брдо када загрми, него га обиђи што даље и што брже. Тако се овдје говори од давнина“, подсјећа Милан Поповић, веома посвећен истраживању прошлости свога краја.
„Горња Јурковица је веома интересантно археолошко, геолошко и палеонтолошко подручје. Имамо налазишта угља, каолина, различитих руда… У нашем селу је чувена пећина. Са спелеолошког становишта она чини објекат од четири нивоа. Састав је од доломита и кречњака. Богата је пећинским накитом као што су сталактити и сталагмити. Изнад села је Градина, са значајним остацима, потом локалитет Каца која нас трагом археолошких налазишта повезује са древним градом Балкисом у Бакинцима“, објашњава Милан Поповић специфичности свога села, некада веома насељеног, а сада са много пустих кућа и старачким домаћинствима.
„Када би се подручје Горње Јурковице значајније истражило и уредило, а у свијет послала порука о сеоским знаменитостима, ово мјесто у подножју питоме Козаре било би рај за туристе“, сматра Поповић.
Предмете које је пронашао, напомиње, радо би уступио установама у Градишци или Бањалуци на истраживање и чување.
Јасни докази о морском животу
Археолог Душан Којић сматра да фосили пронађени у Горњој Јурковици потичу из периода Панонског мора и да су јасни докази о морском животу на овом подручју.
„То је интересантно с археолошког и палеонтолошког угла, а даљим истраживањима биће познато више података и чињеница. Примјери калупа и одљевака шкољки и мекушаца у седиментним стијенама на овом подручју су врло чести. Фосили су углавном трагови остатака самог организма. Међутим, они такође могу бити трагови које је организам оставио“, сматра Којић.
Милан Пилиповић / Независне
