У такмичарском дијелу програма фестивала „Љубица“, шесте вечери фестивала, у четвртак, 22. маја у 20 часова, позориште „Приједор“ ће се представити са представом „Лет изнад кукавичјег гнијезда“.
„Лет изнад кукавичјег гнијезда“ је класик популарне културе Кена Кизија. Адаптацију романа урадила Јелена Палигорић Синкевић, а режију Горан Дамјанц. Асистент режије је Славен Шиљеговић, сценографија: Владимир Вања Влачина и Горан Дамјанац, костимографија Андреј Стојић, музички аранжмани и техника гласа Милица Дамјанац, сценске борбе Мирослав Синкић.
„Лет изнад кукавичјег гнијезда“, настао је 1962. године у бурним превирањима у срцу америчког друштва. Аутор Кен Кизи је вођен искуством, боравећи у психијатријској установи, створио, сада тако кажемо, култни роман о побуни човјека против система.
У представи играју: Дарко Стојић – Р. П. Мекмарфи, Мирела Предојевић – сестра Речед, Мирослав Синкић – Поглавица, Деан Батоз – Хардинг, Илија Ивановић – Били Бибит, Марко Вукосав – Чезвик, Желимир Ривић – Мартини, Синиша Вучичевић – Фредериксон, Срђан Књегињић – Доктор, Сабина Халиловић – сестра Флин и Јелена Сексен – Вера Хардинг, Кенди Стар.
Пацијенти у установи за ментално обољеле покушавају да нађу своју сврху, али се осјећају уплашенима као зечеви јер један од ликова каже да: „Овај свијет припада само храбрима…“, а они сматрају да то нису. Наду им пружа долазак необузданог, пуног живота, али и хазардерског срца, младића именом Мекмарфи. Његова појава је пацијентима донијела зрачак живота и осјећаја за људско, а супротној страни, љекарима и особљу, унио немир и тјескобу.
„Представа обилује сценама у којима се над пацијентима успостављају идеје: функционалног члана демократског друштва, традиционалног бирократског поступка, теме стида, потребе да се слиједи систем који вас ставља у позицију хрчка, мале животиње која не може да изађе из круга бирократског апарата па све до лоботомије, која је у психијатријској пракси шездесетих година била прилично актуелна.
Када одгледамо представу храброг репертоарског поступка Позоришта Приједор, увиђамо да је изузетно актуелан комад, поготово ако посматрамо теме Стида и Лоботомије. Стида данас готово да и нема а прије шездесет година био је болна тачка индивидуе, а нажалост, Лоботомија је спроведена у свим сегментима живота данашњег човјека. Остаје нам да се надамо да ћемо се као људски род извући из тог зачараног круга“ наводи Слађана Зрнић, селектор 3. Позоришног фестивала Републике Српске „Љубица“.
Г.В.
