На 15 километара од Градишке, у селу Требовљани, у шуми Просаре, поред рјечице Љутаве Маријана и Вељко Јанковић пронашли су оазу за своју породицу. На 25 дунума земље одлучили су направити излетиште за своју душу и дати му име „Ливадица“ како би оживјели успомену на Вељков завичај.
Ливадица је Вељково родно мјесто код Травника, одакле је са породицом доселио у Градишку.
„Када смо 2010. године купили земљу мислили смо да ћемо ту само понекад доћи и уживати у природи али љепоте овог краја често су нас дозивале. Све дужим боравком у „Ливадици“ почетна идеја добила је нове, веће димензије“ прича Маријана Јанковић.
Вељко Јанковић истиче да су корак по корак уређивали своју „Ливадицу“.Камење за стазе су пријатељи и родбина доносили у рукама из потока и пажљиво слагали да сваки путељак има своју причу. Затим су направили мали фудбалски и одбојкашки терен. Временом су изградили кутак за себе, за породицу и родбину. Данас је „Ливадица“ мјесто за опуштање и одмор многих Градишчана али и туриста из земаља европске уније.
Маријана додаје да је „Ливадица“ постала мали породични бизнис. У шуми, гдје је природа изузетна, гдје се може чути цвркут птица и сусрести срна, Јанковићи су изградили неколико објеката за смјештај, угодан боравак, за одмор и рекреацију. Почели су скромно али се мали комплекс проширио са базеном и спортским теренима. Створила се идеална прилика за сеоски туризам.
Јанковићи су у сеоском туризму препознали и искористили своју пословну прилику. У обавезама око „Ливадице“ ангажоване су њихове три кћерке и син. Често помаже родбина, када сами не могу завршити све послове. Својим примјером показују како се, уз много рада и са јасним циљем, може много урадити за своју породицу али и за средину у којој живе.
Г.Влаинић
