Лазар Алексић је играч јуниорског састава Фудбалског клуба „Козара“ из Градишке. На утакмицама у Премијер лиги БиХ, он је „Козарин“ нападач, а голови су његова страст.
„То је момак који има емоционалну интелигенцију, социјалну али и тактичку интелигенцију. Има способност за колективну игру, посебно ка напријед, а то се данас највише тражи. Ја не видим будућност, али Лазар има све потребно да буде носилац игре „Козаре“, сматра Ален Медовић шеф стручног штаба ФК „Козара“.
Лазар је своју каријеру започео у Фудбалском клубу „Старс“. Имао је пет година када су његов таленат, већ тад, препознали тренери Саша Раца, Зоран Благојевић и Саша Крупљанин.
Иза Лазара су бројне утакмице и такмичења. Неки од његових снова су испуњени, али још увијек има онај који жели да оствари, да игра за „Црвену звезду“.
Фудбал је за Лазара његов цијели свијет. Како каже, фудбал је његов живот. Због жеље да постане професионални фудбалер отишао је у Хрватску гдје је одлучио окушати срећу у Фудбалском клубу „Ријека“.
Фудбалски клуб „Ријека“, за који је Лазар играо двије године, познат је по бившем југословенском фудбалском асу Дамиру Десници који је својевремено био репрезентативац Југославије. Упркос томе што је Дамир био глувонијем, љубав према фудбалу водила га је ка остварењу сна да постане велики играч. Иста та љубав према фудбалу живи у Лазару који од рођења има оштећење слуха на оба уха. Лазара чује само 30 одсто.
„Кад су ми у „Ријеци“ рекли за Дамира Десницу, срце ми се отворило. Нисам крио осмијех јер ми је било драго чути да нисам једини…“, искрен је Лазар и додаје да је ипак његов инвалидитет био разлог зашто се вратио кући у Градишку.
За Лазарове родитеље дијагноза да Лазар не чује била је почетак једног новог, другачијег живота. „Нико од нас не добије упутство ни како да се бори ни како да живи са тим. Једноставно у ходу се учимо и сналазимо“, искрена је Лазарова мајка Данијела која је поносна на успјехе својих синова, како Лазара тако и Стефана.
„Стефан је наш мали слухиста. У породици супруга Бранислава има много музикалних чланова и Стефан је то наслиједио од њих. Свира хармонику и похађа музичку школу. С друге стране Бог је Лазару одузео слух, али му је дао други таленат. Он је наш савршени фудбалер“, поносно говори Данијела.
Да је Лазар заиста посебан показују његови резултати на терену. Учествовао је на бројним турнирима, а посебно мјесто у његовом срцу има онај у Београду када је наступио са репрезентацијом Републике Српске и освојио злато на такмичењу „Драган Манце куп 2019“.
Бројни су трофеји и медаље са којима се Лазар дичи, али међу њима налазе се и два Лазару посебно значајна. 2019. и 2024. године проглашен је најуспјешнијим спортистом Града Градишка у категорији особа са инвалидитетом.
„Мој инвалидитет мене не омета у раду, школи и животу. На терену дајем све од себе баш као и моји саиграчи. Једнако се морамо концентрисати на игру, мада је ја морам мало боље пратити“ каже Лазар.
Хендикеп глувих особа је проблем у комуникацији који појачавају бројне предрасуде околине. Читање са усана је понекад олакшавајућа, али понекад и отежавајућа околност за глуве особе.
„У вријеме короне је било тешко јер су се носиле маске. Он није могао читати са усана па му је то било проблематично. Али ту је породица да помогне и подржи“, присјећа се Данијела и додаје да је неизмјерно срећна што је Лазар у клубу, школи, друштву једнак са другима, што нема раздвајања, што га је друштво прихватило и односи се према њему као себи једнаком.
Лазар Алексић, дјечак са оштећењем слуха, који чује само 30 одсто, јако добро чује своје срце и даје све од себе да буде најбољи на фудбалском терену. Његова страст и љубав према фудбалу превазилазе све баријере и хендикепе. Он је инспиративна прича за све нас.
Гордана Влаинић
