Сви га познају по надимку Кнез. Ословљавају га и са Драго. А мало ко зна да му у личним исправама пише – Миодраг. Пензионер са 33 године стажа увијек расположен и насмијан разликује се по много чему од осталих мјештана Градишке. Миодраг Рачић Кнез је најнеобичнији и најдоброћуднији бркајлија на сјеверу наше земље.
Каже да је надимак Кнез зарадио јер је 21 годину без престанка био предсједник мјесне заједнице Бок Јанковац – Мачковац која се касније подијелила на двије заједнице.
– Без обзира на то која је власт владала на нивоу Градишке или Републике Српске, ја сам побијеђивао у Бок Јанковцу и Мачковцу. Отишао сам рано у пензију и имао времена на претек. Већ 33 године сам пензионер. Први чек ми је поштар донио кад сам имао четрдесет година – прича Кнез.
Миодраг је био возач-професионалац у некадашњем Казнено-поправном дому у Старој Градишци. Свуда је стизао на вријеме, био је поуздан и тачан као сат. Ипак, ниједан возач са ових простора, а можда и из регије, није дао „гас до даске“ на стази за трке Формуле један. Било је то у Италији, у Монци.
– Отишао сам са колегом у Монцу са циљем да погледамо и купимо неке машине за обраду дрвета. Италијани, прави трговци, проведоше нас по цијелом граду да би осигурали продају. И наједном уђосмо на чувену стазу „формуле један“. На улазу ставише огледала испод аута, погледаше да не просипа уље. Италијан је лудовао са „Ланчиом“, а ја за њим са „Пежоом 604“. Три хиљаде кубика, „шестак“, аждаја од аута – велича свог четвероточкаша Кнез.
И док је „Ланчиа“ са лакоћом савладавала завоје и друге замке на стази, Кнез је за њим имао проблема. Брзиномјер је показивао да вози преко 200 километара на час.
– Улазим у дупли завој, ауто испред мене има стабилизаторе, а мој „Пежо“ класичне амортизере. Тако сам час возио на лијевим, час на десним точковима, али се нисам преврнуо. Могао сам и излетјети са стазе и пресјећи пут преко ледине, али сам желио показати Италијанима да Ники Лауда није ништа бољи од мене – присјећа се Кнез.
Прије десетак година прочула се прича да је Кнез ухватио живу лисицу сајлом за свиње. И то не било гдје, већ у викендици бивше предсједнице Скупштине општине Градишка Маре Дринић. Пошто је викендица грађена у планинском стилу, са кровом до земље, лисици није био проблем да се склони унутра. Иако је ловац, Кнез је кренуо на мудру лисицу без пушке и метака.
– Подужим грабљама сам је испитао да ли је љута, бијесна и непријатељски расположена. Стјерао сам је у ћошак и пред камерама и рефлекторима је полако надмудривао. А онда су ми донијели сајлу за хватање свиња. Успио сам је ставити преко лијиних зуба и извести ван. Ослободио сам је и пустио у природу. О томе говори телевизијска репортажа – тврди Рачић.
Власници трактора, комбајна, прикључних машина и разних стројева признају да од Кнеза нема бољег мајстора у пола државе.За тили час растави попола „Фергусона“, отклони квар и иде даље.
– Механика је моја велика љубав. У механици има доста логике, конструктори су били паметни људи. Мада сам виђао и нека нелогична рјешења и преправљао их на свој начин. Мом пријатељу Јосипу Баришићу сам трактор, који је старији од њега иако је пензионер, растављао десетак пута. И данас пали на највећем минусу. Није ми проблем потпуно ремонтовати комбајн „Змај“, трактор „Беларус“, „Голфа“ двојку или мопед „Томос“. Још када су снаше власнице машина, онда је све на своме мјесту – прича седамдесетједногодишњи Миодраг Рачић Кнез који је и ове године, иако на листи опозиције, убједљиво прошао у савјет Мјесне заједнице Бок Јанковац.
Кнез је и одличан чамџија, мада га задиркују да најчешће весла на тврдом.
– Весло не служи само на води, већ и на сувоме. Одличан је ослонац, а и одбрана, злу не требало.
За Кнеза је везан један занимљив догађај. Иако је ловац – од минулог рата не лови. Каже да му се пуцање смучило. Вјерује да ће поново оживјети титулу кнеза у селу те да ће имати шта да покаже млађим претедентима на локалну политику.
Б. Гргић
