Научници широм свијета одавно су повезали климатске промјене с озбиљним временским неприликама, а сада нова студија нуди још лоших вијести.
Научници су дошли до сазнања да број пацова расте с већом урбанизацијом и растућом популацијом људи, али и са све топлијом климом . Џонатан Ричардсон, урбани еколог са Свеучилишта у Ричмонду каже да су градови све топлији зими што омогућава глодарима да дуже траже храну. А то им заузврат може омогућити још једно или два размножавања, што доводи до повећања популације, пише “National Geographic”.
Са порастом броја пацова враћа се и болест позната под називом “штакорска грозница”, односно лептоспироза.
Сарајево је прошле седмице прогласило епидемију лептоспирозе, након што је ова болест регистрована код 17 пацијената. У Републици Српској, према подацима Институт за јавно здравство Српске, у 2025. години регистровано је шест случајева оболијевања од леотоспирозе са подручја Бањалуке, Добоја и Фоче, док са простора Источног Сарајева није било пријављених оболијевања.
Лептоспироза је зооноза, болест која се проноси са животиња на људе и често се зове професионално обољење јер најчешће оболијевају ветеринари, месари, роболовци и ловци, али и урбана популација која долази у контакт са животињама индиректно, боравком у рекреативним зонама, на игралиштима, купалиштима и сл.
Оба болест се најчешће јавља у прољеће и јесен. Особа која се зарази, након 10 дана развија симптоме попут црвенила очију, повишена температура, грозница, слабост, болови у мишићима и то је прва фаза која траје до 10ак дана, након тога слиједи пад температуре, а затим се јавља друга или имуна фаза болести праћена различитим симптомима, поновно се појављују температура и ранији симптоми, а могу се развити и знакови менингитиса. Тежак облик болести је тзв. Веилов синдром који је огледа јављањем жутице, крварењима, анемијом, поремећајем свијести, оштећењем јетре и бубрега…
Болест се лијечи антибиотицима, а мјере превенције које треба проводити су систематска дератизација свих простора у прољеће и јесен, али и појединачне мјере као што су избјегавање купања у стајаћим водама, водити рачуна о личној и хигијени простора гдје боравимо, а уколико примјетимо глодаре, те локације избјегавати. Једна од важних мјера је и редовна вакцинација домаћих животиња, док вакцина против лептоспирозе за људе не постоји.
Г. Влаинић
