ВИЈЕСТИГрадишкаДРУШТВО

Камене куће у Гашници код Градишке

Неколико кућа и других помоћних објеката грађених каменом у селу Гашница, поред пута Градишка – Козарска Дубица привлачи пажњу пролазника. Они се ту заустављају, фотографишу, распитују о градитељима и домаћинима. Необично је што у овом крају, готово нигдје нема кућа од камена. Осим ових, неколико. Новије су грађене циглом а старије блатом и пљевом, прућем или дрветом. Милан Голић који са породицом живи у једној од тих кућа од камена, прича да у његововом засеоку осјећа градитељски дух Далмације.

– Умјесто мора је Сава а смокве успијевају и све боље рађају. Коа и шљиве, јабуке или крушке. Када љети угрије а цврчци се огласе, легнем на камен поред бунара и замишљам да ме окружују Велебит и Динара а не Просара и Козара. Тако доживљавам своје медитеранске снове – духовито приповиједа Милан Голић.

Послије пензионисања у Градишци, вратио се са супругом Милком и сином Бранивојем на дједовину и очевину у Гашницу.

Сада овдје оживљава успомене на градитеље имања, куће и штале којима многе зиме и љета нису готово ништа нашкодили. Исто се може рећи и за објекте Остоје Голића у Милановом сусједству.

– Ову кућу је 1934. године изградио мој дједа Манојло Голић. Камен је из Чикића мајдана у Гашници а мајстори из Орахове. Цријеп који је тада стављен на кућу, и сада служи, као нов, – причао нам је некада овај вриједни домаћин одан породичној традицији. Шталу или штагаљ је по истом градитељском моделу 1950. године подигао његов отац Урош.

– Многи питају зашто је камен кориштен за градњу а цигла само делимично, за украсе на крову, како овдје вијековима нико није радио. Одговор је једноставан јер је у близини велики мајдан чувеног гашничког камена. Тај материјал је најјефтинији мада је зидање поскупљивало посао. Мој дјед је хтио да градња буде чврста не жалећи труда. Говорио је да су му колеге из Краљеве војске, поријеклом из Далмације, причале да су камене куће вјечне па се и он хтио у то уверити – објаснио је Милан Голић. Он каже да многи пролазници застају, чак и странци међу њима, распитују се за куће и имање, желе да купе али он за све има одговор да његова стара кућа и други објекти од камена, нису на продају. То су његове успомене.

Милан Пилиповић

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button