Ни послије 28 година у Америци, гдје се са породицом одселио након рата у БиХ, а претходно осам година провео у Њемачкој, Јасмин Чатак, бивши фудбалер Козаре из Градишке и члан „златне генерације“ овог клуба, није заборавио родни крај и град своје младости. Он сваког прољећа, из Портланда, највећег града у америчкој савезној држави Орегон, гдје посједује предузеће за превоз терета, долази у Градишку.
На Сави, на њеним обалама, са пријатељима из младости проводи највише времена. Набавио је бродић и чамац, мотор, бицикл…
„Сава, гдје сам се некада цијелог љета купао, проводио много времена, моја је љубав коју носим у срцу, без обзира гдје ме живот води. И када сам одлазио из Градишке, пред рат, од свега сам се лако опростио, али од ове ријеке нисам могао“, сјетно нам, у кафићу поред бившег хотела „Кајзер“ и старе аустријске вијећнице, прича Чатак.
Фудбал и Козара су његова стална, незаобилазна тема.
Опсесија.
У најтрофејнијем градишком фудбалском клубу одиграо је 15 сезона. У дресу овог клуба, када је он био члан Друге југословенске лиге, остварио је највеће домете.
Његови саиграчи, које помиње са великим поштовањем, били су Емир Хаџић, Енвер Ћатић, Драго Гризбахер, Бранко Глумичић, Мехо Побор, Дамир Раос, Зијад Нуманспахић, Стојан Тимарац, Срећко Гајић, Сејо Кобилић, Бранислав Малетић, Џевад Зеничанин…
У први састав 1972. године Чатака, стаменог одбрамбеног играча, увео је тренер Мирко Базић. Исте сезоне ФК Козара пласирала се у Другу лигу Југославије, група запад.
„Ово је била најбоља генерација Козаре у њеној историји. То потврђују резултати. Трибине су увијек биле пуне. О утакмицама, головима, пропуштеним или искориштеним шансама, дриблинзима, причало се у граду до наредне утакмице“, са сјетом и поносом подсјећа Чатак, којег у његовом насељу Обрадовац и родном граду већина познаје по надимку Миле.
Свака утакмица за њега је била важна, а једна посебно.
Против Јединства из Брчког постигао је побједнички гол у надокнади времена, што је на трибинама изазвало ерупцију одушевљења.
„Навијачи су ме носили од свлачионице до аутобуске станице. То је неописиво. И сада ми се причињава тај хук са трибина, што ме носи, као да се дешава овог часа“, прича стамени халф.
И ако је у осмој деценији, и сада је активан у спорту а често, са друштвом, заигра фудбал, јер је то неодвојиво, велики и важан дио њега.
„Послије Градишке, играо сам у Њемачкој и у Америци. Радио сам различите послове, био алатничар, машиниста, превозник, али увијек фудбалер. Жао ми је што је тај такмичарски и навијачки дух на Градском стадиону спласнуо, публика на трибинама утихнула, а утакмице постале незапажене. Моја жеља је да се та атмосфера промијени, да Козара буде на нивоу своје историје и традиције, великог угледа“, каже Чатак, за којег је фудбал витешка и часна игра, стална потреба за надметањем, за надигравањем.
Миле Чатак свакодневно плови Савом, вози се бициклом или мотором, препричава многе догађаје из богате фудбалске каријере и живота у граду који највише воли.
„У Америци је добро, идеално за све који хоће да раде. Тамо сам добио шансу и искористио је. Бавим се превозом робе. Имао сам четири, а сада сам посао свео на један камион. Њега сам паркирао у мају и казао супрузи: ‘Одох у Градишку, нека све стоји док се не вратим, на јесен, у октобру’. То је осјећај, нагон мога срца“, прича Јасмин Чатак, у башти гдје је некада, испод старих липа, проводио вечери уз музику и разговоре. Чувени савски кеј, који је инспирисао многе умјетнике да ту пишу или сликају, и на нашег саговорника оставио је снажан утисак.
„Некада је на том шеталишту било много омладине, шетали смо до касно, навече… Ту су се дјевојке и момци сретали, упознавали, симпатисали, заљубљивали, писали поезију, туговали или били срећни, свако на свој начин. И данас у мени живе те успомене. Зато је мој амерички сан овдје, у завичају, гдје је највеће задовољство упецати рибу у Сави или проћи испод моста. Нигдје на свијету риба на роштиљу тако не мирише као овдје, нити се причају лијепе приче које пуне душу, а плућа удишу мирис липе. То су моје успомене због којих сам и овог љета у Градишци“, прича, као да ријечима слика, живот овдје и тамо, Јасмин (Миле) Чатак, фудбалер са душом поете.
Извор:Независне / Милан Пилиповић
