Приноси пшенице, уз све агротехничке мјере износе око 6,2 тоне по хектару, резултати су првих пожњевених површина на парцелама Експериментално едукативног центра Пољопривредног факултета Бањалука, у Александровцу.
Доктор Борислав Петковић рекао је се ратарска производња реализује на 46 хектара, од чега се под озимом пшеницом налазе 22 хектара. Говорећи о приносима, рекао је да су задовољни и да би, да је било падавина у протеклих 40 дана, били и већи.
Због већих подстицаја, на подручју Градишке у овој години сунцокретом је засијано 880 хектара, док је под сојом 936 хектара земљишта. Уколико се сушно вријеме настави, према ријечима стручњака, приноси ових биљних култура могли би бити смањени. “Сунцокрет је тренутно у добром стању, док је соји која је у фази цвјетања, неопходна већа количина падавина“, рекао је Петковић.
На воћарском дијелу овог центра, професори Пољопривредног факултета указали су са каквим проблемима су се сусретали током претходне године.
Професор Миљан Цветковић навео је да је ова година доста специфична, због хладног времена током цвјетања и сушног периода који је услиједио касније. „Неки подаци показују да је шљива много страдала, чак и у крајевима који традиционално нису имали тај проблем. Сматра се да је принос од 20 до 30 одсто од уобичајеног, крушка је негдје око 50 одсто, док је јабука најбоље прошла“, истакао је Цветковић.
Година је проблематична и са аспекта појаве биљних болести, посебно појаве чађаве краставости, шљивине рђе и пламењаче, што није озбиљније утицало на квалитет плода.
Стручњаци са Пољопривредног факултета Бањалука закључили су да су климатске промјене условиле и нове трендове, прилагођавање производње, одабир отпорнијих биљних култура и примјену одговарајућих агротехничких мјера, система за наводњавање и орошавање и заштиту од града. Једном ријечју неопходно је производњи приступити максимално професионално.
С.В.
