Историја градишког здравства: Др Ђорђе Савић, бановински љекар у Новој Тополи

Међу знаменитим личностима у подручју медицине, између два свјетска рата је др Ђорђе Савић, син Остоје, рођен је 17. новембра 1889. у Разбоју код Српца. Гимназију у Новом Саду завршио је 1910, а Медицински факултет у Бечу 29. марта 1924. године. Био је љекар опште праксе. Говорио је њемачки, а дјелимично мађарски језик. Био је ожењен домаћицом Даром (дјев. Богићевић). Стажирао је 1925. у Новом Саду. По завршетку стажирања, Одлуком бана Врбаске бановине, радио је од 1. јануара 1926. до 22. септембра 1944. као општински односно бановински љекар у Новој Тополи. Државни стручни испит положио је у Школи народног здравља у Загребу 27. јуна 1936. године. На скупштини Љекарске коморе Врбаске бановине 27. марта 1938. изабран је у Управни одбор Коморе. Истовремено је, у сеоској амбуланти у Разбоју обављао мјесечне љекарске прегледе.

Током Другог свјетског рата тако]е је био срески љекар на ослобођеној територији у Прњавору и Теслићу (од октобра 1944. до краја рата). Након ослобођења постао срески љекар и шеф Здравствене станице у Босанској Градишци. Поред својих редовних дужности радио је и као љекар Земаљског завода за социјално осигурање радника и Дјечијег дома у Босанској Градишци, а посједовао је и приватну ординацију.

Обављање приватне праксе одобрило му је Министарство народног здравља 1950. године, наведено је, уз остале податке о њему, у књизи “Љекарска комора Врбаске бановине 1929.–1941,” (Мр Бојан Стојнић, Верица М. Стошић: Удружење архивских радника Републике Српске, Бањалука 2012.)

Милан Пилиповић